ПОЛИТИКА НАМ СВИМА ПОЈЕЛА ЖИВОТЕ

131. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 13.10.2015.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

ПОЛИТИКА НАМ СВИМА ПОЈЕЛА ЖИВОТЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 131. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За прошлу недељу од 05.10. до 13.10.2015., издвојили смо осврт на дискурс српских демократа у њиховом подсећању на петооктобарску револуцију. Њени прононсери су 05. октобра 2000. године насилним уласком у Народну скупштину свргли са власти социјалисте и то прогласили демократском револуцијом. Владали су, потом, 12 година.
Прва наша опаска је да су све власти, у овој несрећној земљи, у сопственој пропаганди величале револуције. А револуције су насиље, па према томе ниједној у првом плану није била демократија, него неприкосновена владавина политичке олигархије. Друга наша опаска, која је крунска, јесте да су најпре социјалисти, а потом демократе, од средње развијене Србије у Европи направиле најсиромашнију земљу. Потврдило се то и у актуелним дебатама о грчкој кризи. Истакнуто је да је праг сиромаштва у Европи 550 евра по човеку месечно. Према томе, у Србији је само пет одсто тајкуна и других пљачкаша друштвене имовине изнад тога европског прага, а све остало је јад и беда. Грчке су пензије, рецимо, пет пута веће од српских. У тзв. демократској транзицији ниједна власт није бринула о унапређењу економије, која је за народ од животног значаја. Поједностављено речено политика је слушкиња економије, што наравно за отуђене српске власти од интереса народа, не важи! Зато је цинично деловало истицање јединог позитивног податка да је друштвени стандард, замислите, за 200 динара већи него 2000-те.
Чини нам се да је антологијска оцена за улогу наших власти према народу она коју је изрекао председник САНУ Владимир Костић, у одговору на питање: шта ће учинити за политику. – Дужност је Српске академије наука и уметности да друштво не дефинише само кроз тврду политику, која нам је свима, помало, у деценијама које су иза нас појела животе, већ да га представимо као један мозак у којем се налазе различите области“.
Где је у свему томе прогнани српски крајишки народ? Наравно, нигде! Јер, његов случај није интересовао ниједну српску власт! Штавише, имамо најновија сведочанства да је још у рату „пуштен низ воду“! Профитирале су мање групе Крајишника које су се додвориле владајућим групацијама, агитујући за гласове избеглица у изборима, и тако стекле за њих значајну државну апанажу.

Милан Ливада