Милан Ливада

Милан Ливада

понедељак, 5. октобар 2015.

ПРИЧА О НАМА

130. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 06.10.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај 

ПРИЧА О НАМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 130. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
За минулу недељу од 28.09. до 04.10.2015., издвојили смо причу о нама. У петак, 02. октобра, у Друштву новинара Војводине (ДНВ), у Новом Саду била је промоција 25. броја Гласа Крајине у Војводини.  То је тема за 130. Недељну хронику... у емисији Завичај. На пригодној свечаности у ДНВ, захваљујући њиховом председнику Младену Булуту, приређена је изложба свих 25 бројева: увећаних првих страна, увећаних фотоса крајишких и војвођанских великана, као и фотоса избегличких крајишких колона... Више од 30 медијских посленика, пријатеља и следбеника нашег двомесечника снажно је подржало мисију писаног бележења крајишке прошлости и актуелне стварности. Праву новинарску анализу 25. Гласа... дао је колега по перу Петар Томић, дугогодишњи дописник Тањуга из Букурешта, из које издвајамо неколико карактеристичних фрагмената.
Пет година непрекидног појављивања једног гласила није много, али није ни мало када знамо да легално изабране владе не успевају увек да издрже ни цео мандат. Глас Крајине у Војводини  је дело посвећеника, оних Крајишника који су заинтересовани да њихова мањинска заједница на северу Србије сачува своје обичаје и традицију и да и у другој и трећој генерацији, далеко од завичаја, негује специфичности родног краја.
На десетак страна наш колега Милан Ливада, уредник двомесечника, настоји да овековечи судбине и дела оних који су пре седам деценија, после тешког  рата и разарања, избегли у панонску равницу. Лисат пише о њиховој деци и унуцима који су рођени у Војводини и који данас о животу Крајине сазнају највише из породичних прича.
Ових дана читава Европа бруји о избеглицама. Миграције су сасвим нормалан феномен људске историје. Али једно је читати о томе у књигама, а друго је, добровољно или због тешких невоља, напустити родно огњиште и покренути нејач пут неизвесности. Свака миграција, без обзира да ли је резултат економских или ратних неприлика, је у суштини тешка, двострука људска драма. Без великих невоља нико не напушта родни праг, макар то била и кућа од камена. С једне стране је велика неизвесност и стрепња о томе где ће и како да се поново скрасе, а с друге стране, одлазак људи из села или читаве регије ремети живот у завичају и оставља вечиту празнину.
У уводнику јубиларног броја Милан Ливада говори о судбини Крајине  која је у последњем  рату, пре две деценије, практично нестала. Тиме је, каже аутор, позиција крајишких избеглица постала још тежа и болнија. То је, нажалост, тако. Али крајишки изданак показује своју виталност на други начин. О томе сведочи галерија Крајишника који су у Југославији и Србији остварили изузетне резултате. Велики је број Крајишника академика, професора универзитета, писаца, уметника, па све до истакнутих спортиста...
Када је већ тако, уреднику и његовим сарадницима желим да истрају што дуже и да на страницама Гласа Крајине у Војводини забележе и овековече сећања, приче и сва документа која време брише, а која могу бити драгоцена за будућа истраживања.

Милан Ливада

Нема коментара:

Постави коментар