Седма Недјељна хроника

Седма Недељна хроника за Радио Срем, за 19.05.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема.Ово је наша седма Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У нашем хроничарском бележењу догађаја, у којима се потомство са дужним пијететом односи према остварењима предака крајишко војвођанске провинијенције, за недељу од 13. до 19. маја 2013, издвојили смо обележавање 165. годишњице од настанка назива Војводина. Још је значајније за Радио Срем да је то име настало у Сремским Карловцима, дакле на сремској територији. А за нас двојне завичајце Крајишнике Војвођане, посебну тежину има сазнање да су челници оснивања Војводине: патријарх Рајачић и војвода Шупљикац били крајишког порекла.

Има у томе нечега чега се ваља присетити. Срби Крајишници су, у време проглашења Српске Војводине, имали више од три века искуства у борбама за национална права и аутономију у оквирима Хабсбуршке Монархије. Према Српској енциклопедији прва велика групација Срба у Жумберачком крају је добила аутономију од Бечког Двора 1538. године. Отада је следило утемељење и ширење Војне Крајине. Садржај војног обележја носила је у свом имену и Војводина. По војводи Шупљикцу, којег је признао Бечки Двор, на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. проглашена је Српска Војводовина.

Минуле недеље, тачно 165 година после тога несумњиво великог историјског догађаја, сећање је исказано двојако: у Матици српској и у Сремским Карловцима. Прво је у Матици, 13. маја, у знак сећања на први дан рада Мајске скупштине, приређена промоција књиге Средишњи органи власти у Српској Војводини 1848-1849. Занимљиво је, из нашег угла гледања, да је ауторка овог јединственог дела проф. др Љубомирка Кркљуш, колико знамо, пореклом из Жумберачког краја. Под кровом најзначајније и најстарије културне и научне институције у Срба, монографија је добила бројне комплименте и високе оцене. Ауторка је анализом закона и других правних аката, које су донели новоуспостављени органи власти, показала да је воћство Српске Војводине било напредно, да се залагало за пуну равноправност и једнакост бројних вишенационалних групација, да је пропагирало високу толеранцију и суживот у заједништву и хармонији. Целокупни дискурс је био високо достојанствен, културолошки и научно заснован на релевантним чињеницама, сазнањима и оценама. Никакве алузије није било на актуелна дешавања.

На другој страни, у уторак, 14. маја 2013, у знак сећања на други дан рада Мајске скупштине и проглашење Српске Војводине пре 165 година, у Сремским Карловцима, у којима се десио овај изузетни догађај и који је предмет нашег разматрања, је био свечани скуп највиших носилаца актуелне војвођанске власти. У контексту подсећања на појаву Војводине, иначе они атрибут Српска ретко користе, говорници су наглашавали неке сличности са актуелном ситуацијом. Више је указивано на оправданост захтева у Резолуцији за регулисање односа са Републиком Србијом. Тај акт, на којем је ангажовано актуелно војвођанско руководство, месецима је предмет спорења са опозицијом, док већинско становништво крајишког порекла ћути!

Толико за овај пут.