Иста мета исто одстојање за избегличко питање

55. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 29.04.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ИСТА МЕТА ИСТО ОДСТОЈАЊЕ ЗА ИЗБЕГЛИЧКО ПИТАЊЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 55. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За годину дана, колико траје ова наша сарадња, први пут смо направили једно-недељну паузу у емитовању наше хронике. Био је Васкрс, највећи хришћански празник, па смо се договорили да тако буде. Зато у 55. хроници, донекле јубиларној, обухватамо двонедељно раздобље од 14.04. до 27.04.2014. године.

У том периоду, у контексту свесрпских дешавања, спомињане су и крајишке избеглице и српска дијаспора. Као што сви знамо били су ванредни парламентарни избори и управо је у недељу, 27.04.2014, када је настао овај текст, изабрана нова Влада Србије. Пре тога, у парламентарним дебатама, речено је доста тога битног за избегличко питање. Забележили смо неке критичке опаске које су изрекли два посланика у Народној скупштини Србије. Обојица су избеглице из наше Крајине – један је у опозицији, а други у власти, па та околност детерминише њихова становишта. – Ван Србије живи више од четири милиона Срба, а интерес и брига матице о њима је недовољна. Било је раније Министарство за дијаспору, а сада је укинуто?! – критиковао је опозициони посланик. –Да, било је то министарсто, док сте ви 13 година били на власти, али баш ништа није чинило за крајишке избеглице! – узвратио је посланик из владајуће посланичке групације и додао нешто немушто, како се неће ни осетити да Министарства за дијаспору нема. Наравно, само су њих двојица говорила и полемисала међусобно о избегличког питању, док су њихове колеге из посланичких клупа остали потпуно глуви за ту тематику!

Ево једног конкретног примера да српске власти не маре за грађанске иницијативе крајишке дијаспоре. Срби из Америке, са Србима из Земуна, који баштине сећање на Николу Теслу, хоће да направе реплику Теслиног родног Смиљана, крај манастира Шишатовац, у Срему. Манастир хоће да им бесплатно уступи земљиште, али не може јер му оно још није враћено, а одузето је 1945. Тако једна предивна иницијатива крајишких Срба не може да се оствари, а питање је да ли ће и када ће моћи?! Дакле, кад се ради о избегличком питању крајишких Срба и односу матице Србије према српској дијаспори у свету намеће нам се она непријатна констатација о нечињењу: иста мета исто одстојање!

Милан Ливада