На најплоднијој земљи у Европи живе најсиромашнији људи

52. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 01.04.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НА НАЈПЛОДНИЈОЈ ЗЕМЉИ У ЕВРОПИ ЖИВЕ НАЈСИРОМАШНИЈИ ЉУДИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 52. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Овога пута за 52. хронику, за раздобље од 24. до 30.03.2014, забележили смо у суботу 29. марта, како живе наши Кордунаши у Кљајићеву. Да одмах кажемо да је то највеће кордунашко село у Војводини. У њему живи око 5.000 становника. Бројнији су, знатно, добровољно насељени Кордунаши `45, док оних прогнаних `95 има око 1.500 глава. Деценијама је Кљајићево било међу најнапреднијим војвођанским селима. Томе је првенствено допринела околност да је земља у том делу Бачке најплоднија у Европи. Уз то је Сомбор имао значајну индустрију, у којој је доминирао металски гигант „Бане Секулић“, са 3.200 запослених. Ту су радили бројни радници металске струке из Кљајићева. Распадом бивше заједничке државе Југославије и сменом друштвеног система социјализма дивљим капитализмом, све се распало, па сад на најплоднијој земљи живе најсиромашнији људи! То је страшан цивилизацијски пад српског друштва, који хроничарски бележимо, средином друге деценије 21. века.

Повод за овај боравак и дружење са нашим Кордунашима била је годишња скупштина Удружења учесника свих ратова: 1. од `41 до `45; 2. од `91 до `95 и 3. ратника из `99 године. За свако је поштовање ово јединство ратника, у баштињењу успомена на времена, када је требало са пушком у руци бранити државу од агресора. То је истовремено и самопоштовање самих себе, јер су Кордунаши Војвођани несебично отишли у одбрамбене војне јединице на позив државе, у сва три ратна раздобља. На тај начин чланство Удружења ратника из Кљајићева не заборавља своје саборце и сусељане, који су погинули у ратовима. Помаже њиховим породицама, као и онима који су најугроженији. На жалост, држава им не узвраћа.Забележили смо мучну причу једног борца из руководства Удружења. Још релативно млад човек остао је без посла у фабрици и сада од Бироа прима само 12 хиљада динара месечно. Без посла у фабрици је остао и његов старији син од 35 година. Млађи син од 29 година никако није успео да добије било какав државни или посао код приватника. Тешко је и замислити каква је породична атмосфера у овом случају. А сличних, можда и тежих људских прича има у Кљајићеву много.

Тешко пада та суморна атмосфера резигнације код наших Кордунаша Војвођана у Кљајићеву. Мучно је осећање у њиховим душама да не могу сами за себе ништа да ураде да би ситуацију преокренули на боље. Још је мучније што никакав бољитак није на видику!

Милан Ливада