Три крајишке приче из равнога Срема

51. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 25.03.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ТРИ КРАЈИШКЕ ПРИЧЕ ИЗ РАВНОГА СРЕМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 51. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Овога пута за 51. хронику, за раздобље од 17. до 23.03.2014, забележили смо у уторак 18. марта, три кратке крајишке приче на тлу равног Срема. Прва је била повод за окупљање повелике масе прогнаних Крајишника у Батајници, на сахрани Миће М. Он је из Војнића, на Кордуну, где је провео већи део живота и засновао породицу. Радио је дуго у Карловцу, а по избијању грађанског рата `91 дошао је у Републику Српску Крајину и ратовао у њеној војсци. Избегличку колону, у којој се нашао `95, приморали су да оде на Косово. Тамо је радио у Трепчи, у некој превозничкој фирми, јер је по струци саобраћајни техничар. Није се ни тамо могло дуго остати. Успео је некако да се, са породицом, скући у Батајници, предграђу престоног Београда, где су сада, изгледа, најбројнији прогнани Крајишници. И кад је све, како тако, средио и остварио пензију, ескалирала је болест, са којом се дуго носио – рак јетре. Сестрински дирљив опроштај, на претрпаном батајничком гробљу, беседила је покојникова сестра. Рекла је да је поникао на кордунашкој земљи, подно Петрове горе, а на вечном починку биће на тлу равнога Срема. Изразима саучешћа и бацањем земље у раку бројни Крајишници су одали последњу пошту Мићи М. Нека почива у Миру божјем!

Другу причу смо чули од једног од поштовалаца покојника. Негде на самом прелазу из предратног у ратно стање у Хрватској `91 Личанин Баста се, са женом и двоје деце, на загребачком аеродрому, укрцао у авион за Америку. Одједном су се појавили наоружани специјалци и строгим наредбама целу породицу, са извађеним пртљагом, одвели у полицијску станицу. Ништа нису говорили: зашто?! Каже да је током четири сата тортуре поседео од стреса и шока! Замолио је приведени, у неко доба, главног да позове високог хрватског званичника и осведочи се – ко је Баста? „Све је у суперлативима!“ - викао је полицајац издалека. Тек је у Америци, од једног познаника, сазнао да је Радио Горица емитовала вест да је „ухићен Милан Мартић који је са породицом покушао да побегне у Америку“! Мартић је тада био шеф полиције у Книну, а касније председник РСК, а Баста стопостотно личи на Мартића!

Желели смо – и то је трећа прича – да чујемо стручно мишљење адвоката Слободана Б. о квалификацијама које, у Међународном суду правде у Хагу, износе адвокати из Канаде и Немачке, у прилог контратужбе Србије за геноцид у Олуји.Тотално незаинтересован, онако преко воље је одговорио: - Ма шта они имају ту да причају! Требао сам ја да будем тамо! Можда је он, по знању, стварно требао да буде у Хагу да брани Крајину. Међутим, жалосна је чињеница да смо ми Срби Крајишници, у односу наше матице према нама, увек били и остали објект а не субјект у одлучивању о нашој судбини! Тако је и сада. Хрватска и Србија су се узајамно тужиле за геноцид, а предмет спора је Крајина и наше тешко страдање. Ипак, ми у томе не можемо да учествујемо!

Милан Ливада