Сами са собом

49. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 11.03.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

САМИ СА СОБОМ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 49. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Наш хроничарски осврт на крајишко војвођански друштвени миље, у контексту свесрпских (не)прилика у прошлости и у ово наше доба, за недељу од 03.03. до 09.03.2014, односи се на одјеке једног скупа Крајишника у Београду. Било је то у минули уторак, 04. марта, у Београду. Окупила се повећа маса Крајишника разних оријентација и то је, можда, битан квалитет овог догађаја, мада се у атмосфери осећало да се многи узајамно не подносе. Беседили су, врхунски интелектуалци крајишког порекла, овим редом: Саво Штрбац, проф. др Слободан Комазец, Радомир Смиљанић и Миле Дакић.

Актуелни догађаји диктирали су тематику: 1. Суђење у Међународном суду у Хагу по тужби Хрватске и контратужби Србије за геноцид у рату од `91 до `95; 2. Ванредни парламентарни избори у Србији и 3. Ослобађајућа пресуда Дакићу после вишегодишњег затвора и суђења по лажној оптужници у Хрватској...

Први и основни закључак овог хроничара је да је то био разговор нас самих са собом! Никога од званичних државних институција Србије, нити од релевантних националних медија није било, што је само још једна потврда да избегличко питање одавно баш никога не интересује, до нас самих! Изрекао је то један од говорника: - Погледајте, да ли још ико у кампањи спомиње избеглице? – и додао доста опрезно: - Могу ли исти људи који су Србију увукли у кризу да је из ње и избаве?! Откуд толика бојазан за критику власти? Постало нам је јасно после беседе Миле Дакића. Рекао је он, да је после чланка у НИН-у, о великој материјалној помоћи крајишким избеглицама из света и о томе да су тек мали део од тога добили, саслушаван и батинан у београдској полицији! Прочитао сам тада то Дакићево реаговање и честитао му на истини коју је саопштио. Био сам тада новинар у РТС-у, имао избеглице у свом стану и двоструко добро био упознат колике су им безначајне мрвице даване. Али, власти су строго контролисале да се о томе не говори! Битно је још рећи да Дакић о свом суђењу и ослобођењу није рекао баш ништа лоше о онима који су га теретили за измишљено злодело.

И поред свега оваква окупљања су пожељна. Можда се временом искристалише свест за већим јединством и самим тим створи могућност за неки већи учинак у сатисфакцији за нанету нам неправду. То је и суштина поруке патријарха српског Иринеја, изречене у Сремским Карловцима, да српски народ мора бити јединствен или ће нестати! У духу те патријархове посланице српски крајишки народ би могао сам за себе нешто да учини, кад власт у матици има преча посла! Можемо ли се дозвати памети време ће да покаже.

Милан Ливада