Нико није штитио интересе Крајишника

47. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 25.02.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НИКО НИЈЕ ШТИТИО ИНТЕРЕСЕ КРАЈИШНИКА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 47. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Наша хроничарска белешка за крајишко војвођански миље, у контексту свесрпских (не)прилика, за недељу од 17.02. до 23.02.2014, односи се на нашу горку судбину да нас баш нико никад није штитио! Били смо само, како се то у политици каже, монета за поткусуривање! Ми то знамо, јер смо све последице такве небриге, дебело осетили на сопственој кожи.

Гостовао је у емисији Голи живот, на ТВ Хепи, у прошлости један од највиших државних функционера Србије Борислав Јовић.

Повод је била његова недавно објављена књига Зашто бих ћутао. Из његових сећања и тврдњи, за нас Крајишнике, је битно понашање српских политичара приликом доношења Устава СФРЈ 1974. године. Први пут смо чули тако директну тврдњу високо компетентног политичара да је Тито наредио да се донесе такав Устав. А знамо, како се у јавности говорило, такође и међу крајишким светом, да су тобоже неприкосновеном југо олигарху тобоже то подметнули, да он то није знао?! Објаснио је Јовић још да је то било, у првом реду, ради тога да се Хрватској омогући слободно понашање и самосталност у федерацији. Али, главна поента је у томе да у Савезној скупштини посланици Србије ни прстом нису мрднули да заштите српске интересе, а могли су! Нама Крајишницима одмах пада на ум упитаност и потиштеност: како онда да штите наше интересе, кад нису то учинили ни за матичну државу коју су заступали у савезном парламенту бивше заједничке државе Социјалистичке Федеративне Републике Јуославије. Чим је почео распад Југославије видело се да тај Устав нема баш ниједну одредбу како да се заштити заједничка држава. Самим тим, поентирао је Борислав Јовић: ми из Србије, по савезном Уставу, нисмо имали никакву могућност да штитимо српски крајишки народ.

Током распада бивше заједничке државе више пута смо на телевизији гледали и слушали како Стипе Месић

говори да је у сусретима првих челника Србије и Хрватске, где су били он и Јовић, српски политичари рекли да их Срби у Крајини уопште не интересују и да им могу радити шта хоће?! Тражио сам у споменутој књизи код Јовића, али о томе нема ништа! Било како било, нама Јовићеве тврдње, делују уверљиво. Јер, наш крајишки народ је доживео тешко страдање у грађанском рату, на чијем је крају прогнан у избеглиштво, у највећем броју овде у Војводину! Предстоји суђење у Међународном суду у Хагу, у којем су Хрватска и Србија тужиле једна другу за геноциде. Тешко да Крајишници могу очекивати било шта повољно из тога!

Милан Ливада