Југословенство погубно за Крајишнике

46. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 18.02.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ЈУГОСЛОВЕНСТВО ПОГУБНО ЗА КРАЈИШНИКЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 46. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У нашем хроничарском бележењу крајишко војвођанских битности, у контексту свесрпских (не)прилика, за седмицу од 10.02. до 16.02.2014, назначићемо нешто од капиталних историјских тема које се и наше крајишке судбине тичу. На самом крају минуле недеље, овде у Новом Саду, смо забележили два догађаја од највишег државног и културног значаја за Србију.

У Матици српској у Новом Саду, уочи Сретења Господњег, промовисана је Српска енциклопедија, њен други том. Беседио је председник Републике Томислав Николић

и рекао да је ово издање најлепши поклон грађанима Србије за Дан државности. Енциклопедија је највећа национална вредност сваке државе, а Србија је, са великим закашњењем, тек сада ствара. Речено је још, са дужним пијететом, да је за овај подухват најзаслужнији, лане преминули председник Матице српске академик Чедомир Попов. Ми додајемо, јер то поуздано знамо, да је поред Чедомира, на овом пројекту највише радио још један Банаћанин др Душан Попов. Из првог тома Српске енциклопедије, истичемо овом приликом, сазнали смо истину о петовековном битисању наше Крајине. У одредници Аустријско српски односи детаљно су обрађени подаци да је 1538. године прва компактна група Срба у Жумберку добила аутономију од Бечког двора. То је био почетак.

Други велики догађај десио се у недељу вече, 16. фебруара. Одржана је свечана седница Матице српске, поводом 188. годишњице од оснивања ове најстарије и најзначајније културне институције у Срба. Тема свечане беседе је биле: Србија 1914. Из ставова беседника проф. др Мире Радојевић

спомињемо само онај фрагмент о југословенству. Наиме, Влада Србије је у тој ратној години, у Нишкој декларацији, навела да ће се борити и за ослобођење Хрвата и Словенаца, као и за југословенску оријентацију у новој заједничкој држави. Ми, рођени у Крајини, који смо факултетско образовање стекли у Загребу и добро знамо српско хрватске односе, век после, сведочимо да је југословенство било погубно за српски крајишки народ. Тешко нам је разумљиво да су га пропагирали врхунски београдски интелектуалци. У Хрватској су то, посебно у загребачким интелектуалним и званичним круговима, користили за оптужбе и погромаштво: да су Срби Крајишници тројански коњ великосрпске политике и хегемоније. Да су хрватски погледи на заједништво били такви, од самог почетка, сведочи нам и историјски процес пред Међународним судом правде у Хагу, који ће почети у марту. Хрватска је тужила Србију за геноцид и агресију у грађанском раду од `91 до 95`, а Србија је узвратила контратужбом и додала геноцид из Другог светског рата. Шта ће бити остаје да се види.

Милан Ливада