ШТА ЛИ ЋЕ НАМ САМО ДОНЕТИ ТОЛИКЕ ИЗБЕГЛИЦЕ СА СРЕДЊЕГ ИСТОКА

119. Недељна хроника за интернет издање емисије Завичај, за21.07.2015,

од Глас Крајине у Војводини

ШТА ЛИ ЋЕ НАМ САМО ДОНЕТИ ТОЛИКЕ ИЗБЕГЛИЦЕ 

СА СРЕДЊЕГ ИСТОКА

Ово је 119. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Интернет издање
 емисије Завичај. У недељи од 13. до 19.07.2015. године издвојили смо тему, која има неке жалосне сличности са нама Крајишницима, као грађанима државе Србије. Цела држава, Од Суботице до Прешева, претрпана је десетинама хиљада избеглица из исламских земаља, са Блиског истока. Србија за њихово збрињавање свакодневно, из свог буџета, даје 15.000 евра. Толики новац у овој беди и сиромаштву! - док немали број наших грађана гладује. Наиме, заштитник грађана у Новом Саду, који је српска престоница у производњи хране, за медије је лане дао широко објашњење о чему се ради. Долази му сваки дан пет-шест радно способних људи да траже храну или новац. Остали људи без посла, јер су многе фабрике затворене, ништа ново се не гради да се запосле, па немају чиме да хране породице! Народне кухиње, у овом граду, дневно једним оброком услуже преко 10.000 суграђана, а то није ни трећина од потреба. Како ли је, тек, у другим срединама кад војвођанска престоница спада у најразвијеније градове у држави. Уз силна давања из буџета, блискоисточне избеглице обилазе чак и највиши државни званичници, теше их и обећавају да ће све учинити да им олакшају ситуацију. А медији интервјуишу и бирају баш оне дрчне, који критикују како сатима стоје у редовима за потребна документа, а нико им ништа не даје! Тиме сугеришу како треба још више!
            Овај кратко описани амбијент, у српском друштву минуле недеље, послужио нам је за једно мучно подсећање, на дочек прогнаних Крајишника из Републике Српске Крајине. Најпре, су их убијали Хрвати у избегличким колонама, а онда су им успут наши Срби продавали воду и храну по папреним ценама. Нису им дали да иду код родбине у Војводину, већ их је милиција грубо усмеравала да иду на Косово. О њиховом страдању се није смело говорити и писати. Зна се да је централни ТВ Дневник у Београду у 23 минуту објавио неку немушту, кратку вест. Аутор овог текста радио је тада као новинар документариста у РТС-у и зна како је све контролисано и спречавано да истина о страдању српског крајишког народа дође у јавност. Европа тада није ниједном речју  осудила то насиље, а бусају се у заштиту људских права. Радило се о Србима, који по њиховим аршинима не спадају у корпус заштите људских и националних права. А сад Европа притиска Србије, најсиромашнију европску земљу, да брине о избеглицама са Блиског истока. Она је тамо изазвала рат, а сад ова уништена земља треба да помаже страдале у арапским државама разорених ратом, као што је Србија ратом разорена.
Потврђује се указивање мудрих Срба. Говорили су да нам са Истока никад зло није долазило. Русија је то потврдила, кад је ветом у Савету безбедности УН, спречила доношење  резолуције да је  српски народ, који је највише страдао, геноцидан! Није прошла резолуција, али су нам наместили избеглице.

Милан Ливада