226. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 15.08.2017.
од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај
СВЕ ТЕЖИ ЖИВОТ У СИРОМАШТВУ
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 226. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 07. до 13.08.2017. године осврт на свакодневицу у српском друштву насловили смо Све тежи живот у сиромаштву. Повод су два Светска дана - о сиромаштву и младима. Понешто је о та два друштвена обележја преко контролисаних медија прозборено. Наравно, не довољно, и у правом светлу, да се не би кварила медијска слика коју презентира официјелна политика. Тако у једном тв прилогу репортер рече да је у српском друштву преко 40 одсто сиромашних. Додаде, да су 32 хиљаде динара месечних примања праг сиромаштва за четворочлану породицу. Не рече да је то довољно само за хлеб и воду! Нешто се питамо колико ће живот у сиромаштву постати тежи у текућој години, у којој је суша готово преполовила род, поготово јефтиног поврћа и воћа?! Пре коју годину, сушну више него што је ова, нас три новосадска новинара посетили смо један банатски салаш у атару Пупиновог Идвора. У ламентирању над тешким животом паора наш домаћин је изрекао антологијску критику: "Каква је ово држава кад неће да помогне своме народу?!"
У неким истраживањима поводом Светског дана младих, закључили су да 50 одсто омладине жели да оде из Србије. Прво, зато што не могу да нађу посао; друго, и они који су запослени назадовољни су понижавајуће малим платама и недостојним условима рада; треће, разочарани су свеукупним друштвеним амбијентом... На такве критике, из оног дела српског друштва који је његова будућност, неки од надлежних државних чиновника одбрусили су: - потребан је већи активизам младих!? Колико има сличности из овог и оног претходног паорског реаговања на понашање државе?!
Недавно је амерички нижи званичник, приликом посете Србији, рекао отворено да наш регион 40 година заостаје за Европском Унијом. Треба му честитати на отворености за разлику од виших званичника из ЕУ који цинично изричу похвале тобожњим српским реформама. Политика српских транзиционих влада била је стратегија ниских плата. Исто-времено је радно законодавство најрестриктивније у Европи. Недељник НИН је имао невоља од владиних критичара кад је на насловној страни пласирао наслов Радни логори у Србији. Супротно правом стању ствари владини министри, званичници и пропагандисти говоре о великим успесима. Придружила им се новинарка на РТС-у, када је објашњавала да 30 хиљада динара, колико примају радници Фијата у Крагујевцу који су били у штрајку, није мала плата за наше прилике! Насупрот њој, објективни новинари су саопштили да ће и 50 хиљада динара, ако добију то што су штрајкачи тражили, бити најнижа плата у аутомобилској индустрији у Европи. Могу ли онда у таквом друштвеном амбијенту бити задовољне оне две већинске категорије становништва: сиромашни и млади? Одавно је такве Достојевски назвао: понижени и увређени.
Милан Ливада
