АМЕРИЧКИ ДОБРОВОЉЦИ ОД ПОЧЕТКА РАТА ТАМО ГДЕ ЈЕ НАЈТЕЖЕ

282. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 09.10.2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

АМЕРИЧКИ ДОБРОВОЉЦИ ОД ПОЧЕТКА РАТА ТАМО ГДЕ ЈЕ НАЈТЕЖЕ

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 282.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 01. до 07. октобра 2018. године забележили смо, поводом стогодиш-њице од победе у Великом рату, како су Американце - српске добровољаца из САД од почетка рата слали на најтеже положаје. У ствари, већ у првој години Првог светског рата 1914-ој, Срби печалбари из Аустроугарске су се самоиницијативно, у мањим групама, "о свом трошку" или најчешће о трошку српских соколских организација у САД, кретали ка Србији да би се као добровољци укључили у борбе. Београдска Политика објавила је 27. јула 1914. године на насловној страни чланак "Преко мора" да је "из Њујорка кренуло паробродима `Звезда` и `Европа` пет хиљада Срба и Хрвата који хитају као добровољци у Србију. Од Бордоа они ће наставити пут преко Француске и Италије до Барија, где  ће их сачекати грчки брод за Солун. Универзитетски професор, мисионар, Михајло Пупин даје са своје стране новчану помоћ свим борцима који немају средства за пут."

            Иако је услед ратнопропагандних потреба број људи  који су долазили у добровољ-це у Србији увећан, као и присуство већег броја Хрвата, евидентна је чињеница да су током 1914. године веће групе Срба добровољаца кренуле из САД у Србију...- пише др Милан Мицић у књизи Американци - српски добровољци из САД (1914-1918), која нам извор за подсећање на то родољубље. Већ у првим ратним операцијама Српске војске у лето 1914, појавили су се самоиницијативно српски добровољци из САД. Тада је Анто Дедијер довео из Херцеговине 40 добровољаца, који су изгинули на Колубари и Руднику. Средином новембра 1914, у првом дану борбе, у Јадарском четничком одреду од 27 српских добровољаца из САД, погинуло је 23, а двојица су била рањена. Велики губици су били последица војничког и ратног неискуства и улазак у најтеже борбе без обуке. На сличан начин је прве ратне године у четничким одредима изгинула већина Американаца. Следеће ратне 1915. године придошли Србо-Американци су сврстани у Добровољачки одред Војина Поповића - војводе Вука, јачине од око 1.000 људи. О храбрости ових ратника испредале су се бројне легенде. Ишли су на најтежа ратишта.

            Било је више добровољачких одреда од пристиглих Американаца и добровољаца са других страна света. У Ужицу је одред бројао 900 војника од момака из Босне и 60 из САД. Добровољачки батаљон у Чемернику је настао од хиљаду Крајишника и Војвођана који су допловили Дунавом из Русије... Ово су само неки примери који јасно показују да су Срби из дијспоре са свих страна света, већ у прве две ратне године, пре Албанске голготе, долазили и сврстани у добровољачке одреде бранили Србију од агресора.

            Милан Ливада   

СПОМЕНИК СОЛУНСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА У ВЕТЕРНИКУ

281. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 02.10.2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

СПОМЕНИК СОЛУНСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА У ВЕТЕРНИКУ

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 281.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 24. до 30. септембра 2018. године забележили смо, поводом стогодиш-њице од победе у Великом рату, вредан гест поштовања и захвалности заслужним прецима ратницима. У Ветернику, предграђу Новога Сада, откривен је 30. септембра велелепан  споменик оснивачима овога насеља, иначе солунским ратним добровољцима. Споменик је постављен у сред кружног тока главне, веома прометне саобраћајнице. На његовом је врху фигура српског војника из Првог светског рата у људској величини. Главни текст на споменику гласи: У част српском добровољцу у Великом рату 1914-1918.; Ветерник 1918-2018. године. Пратећа манифестација овог значајног сећања је била Војничка пасуљијада. Поред војника, више група грађана је у казанима кувала чувени, укусни војнички пасуљ и частила масу окупљеног света. Пасуљијаде трају овде годинама, али никад није била таква посета, нарочито младих, што је похвално и сведочи да поштују ратни допринос својих предака ослобођењу Србије.

            У неколико кратких, пригодних говора, међу којима је по рангу био највиши наступ новосадског градоначелника Милоша Вучевића, у најопштијим подацима су саопштене патриотске вредности и јунаштво Српске војске, и добровољаца у њој, у Великом рату. Чини се да би овакве историјске јубилеје, јер стогодишњица је највећи међу њима, ваљало користити да се потпуније и историјски компллексније говори о њима. Тако уопште није речено, а када ће ако не овом приликом, да је насеље настало на голој ледини, између Футога и Новога Сада 1918. године. Ту су земљу, за ратне  заслуге, добили слепи српски ратни добровољци, махом наши Крајишници. Ослепили су у рововима на Ветернику, пла-нини у Македонији, када су их Бугари гађали бојним отровима. Своје ново, мало станиште у Бачкој назвали су Ветерник, где су изградили 35 кућа. Не споменути њих на стогодиш-њицу њиховог страдања и оснивања села големи је пропуст.

            Данас Ветерник има више од тридесет хиљада становника и спојио је Нови Сад са Футогом. Нашле су овде уточиште бројне српске крајишке избеглице из последњег рата у 20. веку, када су насилно прогнане из Хрватске. Најављено је да ће у Ветернику и Футогу, у наредне две године, бити изграђене две вишеспратнице, са близу 400 станова, за те избеглице. То финансирају, зачудо, оне европске државе, које су помагале Хрватску у грађанском рату `91. до 95`. да порази Републику Српску Крајину. Каква грозна историјска вертикала у ратном страдању српског крајишког народа! На крају друге деценије 20. века у Ветернику су збринути тешко повређени Солунци, пореклом Крајишници. Сто година касније, при крају друге деценије 21. века, у Ветернику збрињавају прогнане Крајишнике са вековних огњишта. Докле ли ће само да нас прати таква злехуда судбина?!

            Милан Ливада