Милан Ливада

Милан Ливада

среда, 23. март 2016.

546.

Теме и прилози:

У четвртак првостепена пресуда Радовану Караџићу

Милан Мартић трпи невиђену тортуру у затвору, 
држава Србија, НВО и удружења Крајишника не реагују

Милан Ливада: Недјељна хроника - Санда Рашковић Ивић 

Свјетски Дан поезије 
прилози: Алекса Шантић, Сергеј Јесењин






БОРИ СЕ ЗА НАЦИОНАЛНО И ДЕМОКРАТСКО

154. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 22.03.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

БОРИ СЕ ЗА НАЦИОНАЛНО И ДЕМОКРАТСКО
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 154. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај. 

У недељи од 14. до 20.03.2016. године бележимо излазак на турбулентну политичку сцену у Србији једне жене, крајишког порекла.То је др Санда Рашковић Ивић која је прва на изборној листи коалиције ДСС - Двери, прихваћене од Изборне комисије за парламент-арне изборе. Колико знамо Рашковићева је једина жена на челу политичке странке и изборне листе за улазак у високу државну политику. За аутора овог записа, који пола века новинарски прати српску политичку сцену, помало је изненађујуће да Санда има толико воље и енергије за политичку борбу. Поготово у оваквом конфликтном амбијенту, какав предуго траје у српском друштву.

С друге стране, професионални и политички активизам др Санде Рашковић Ивић је незаобилазан, из угла нашег ангажмана. Ми указујемо на заслужне и успешне у матици, а потичу са крајишког простора. Санда је кћи академика Јована Рашковића, који је запамћен као вођа крајишких Срба. Остајемо у уверењу да не би прошли тако срамотно да Рашковића нису уклонили баш сами Срби! Зато је и његова кћи избеглица, као што су стотине хиљада Срба Крајишника, који су у последњој деценији 20. века морали да беже из насиља грађанског рата у Хрватској. Каже Санда да је одрасла на националним и демократским начелима и да као права докторка неће дозволити да те идеје умру. Остаје да се види колико ће успети, јер је вероватно Србија данас једина држава на свету, у којој се национална опција извргава подсмеху и одбацује! Заслужује Рашковићева признање што је успела да у демократској борби избори воћство у Демократској странци Србије, у којој је била велика концентрација београдских интелектуалаца. Одликује је разборитост, смиреност и висока култура у комуникацији, што њени опоненти немају, већ је грубо вређају и недостојно оспоравају. Време ће показати да ли је то што прича Рашковићева пуки академизам и кабинетско гледање на стање ствари. Колико у свему томе има познавања жалосне српске стварности и колико ће слуђени народ, од званичне пропаганде, разумети и прихватити такве понуде, показаће избори. Има у српском народу она наопака мисао: - Гласаћу за тебе кад будеш на власти?! Живи били па видели! 

Насупрот политичком активизму др Санде Рашковић Ивић, где је све на највишем нивоу, имамо бројне групације наших Крајишника, које показују недораслост за јавну сцену. Њихови тобожњи лидери снисходљиво су се залепили за владајуће странке и понизно их следе ради профитерства њих неколицине. Патње српског крајишког народа у избеглиштву понекад декларативно спомену, а у бити их то уопште не интересује!

Милан Ливада




петак, 18. март 2016.

Нови број Гласа Крајине - јануар/фебруар 2016

Кликните на страницу   28. број
и прочитајте нови број Гласа Крајине у Војводини, за раздобље јануар, фебруар 2016.

Пријатно читање!

М. Л.



НЕКА ТИ ЈЕ БОГ НА ПОМОЋИ ГЕНЕРАЛЕ!

153. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 15.03.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НЕКА ТИ ЈЕ БОГ НА ПОМОЋИ ГЕНЕРАЛЕ!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 153. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За недељу од 07. до 13.03.2016. године наш осврт смо насловили: Нека ти је Бог на помоћи генерале! Проистекао је из мучног и болног осећања поводом вести да је Црна Гора изручила српског генерала БориславаЂукића Хрватској. Мада Србе Крајишнике мало шта може да изненади, када се ради о неправди према нама, ипак је ово био шок. Црна Гора, после готово једногодишњег утамњичења српског држављанина, није уважила захтев Србије да Ђукића изручи Београду. Он је 50. Србин који је предат Хрватској!
Тако нама немоћним, да било шта учинимо за српску крајишку ствар, остаде она порука из наслова. Нека ти је Бог на помоћи генерале када ти Крајишници, за чији си се опстанак часно борио, нити могу, нити знају, нити хоће да помогну, на било који начин. Неће ни Србија чији си држављанин! Такав поступак враћа нас у сећању на времена давна о којима нам је сведочанство оставио лекар и писац Лаза Лазаревић. Он је у пратњи српског владара, у рату са Турцима, добро упознао и описао однос према војницима. Сећају се старије генерације, које су то у школама имале као обавезну литературу, његове приповетке Све ће то народ позлатити. Војника инвалида на штакама нико не гледа! Тако и тебе генерале, два века после, нико не гледа, као и многобројне друге који су препуштени сами себи. Срамотно је да Србија није подигла ниједну оптужницу против Хрватске за злочине од 1991. до 1995. године. Врхунац неправде према Србима Крајишницима био је злочин прогона са пет векова старих огњишта - и ником ништа?!
Бележим овај догађај као још један болан шамар оним групацијама Срба Крајишника који држе до националног достојанства, поноса и родољубља. Насупрот онима који преферирају самопорицање, клевету сопственог народа и робовско поданичку снисходљивост.

Милан Ливада


ШТА ДА СЕ РАДИ ЗА КРАЈИШКУ СТВАР?!

152. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 08.03.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ШТА ДА СЕ РАДИ ЗА КРАЈИШКУ СТВАР?!
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 152. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 28. фебруара до 06.03.2016. године наш осврт смо насловили: Шта да се ради за крајишку ствар?! Таква упитаност се наметнула после састанка Управног одбора Фондације Крајишког културно историјског центра (ККИЦ), одржаног у Београду 03. марта. Већи део расправе је прошао у дијалогу главног иницијатора овог ангажмана Мирка Радаковића и аутора овог текста Милана Ливаде, што су нам са правом замерили остали учесници. О чему се ради?
Пре готово годину дана основана је споменута Фондација. Било нас је око 80 присутних, који смо се сагласили, и тиме постали њени оснивачи. Лично сам инсистирао тада да поенту ставимо на помоћ неправедно оптуженим Крајишницима учесницима грађанског рата у Хрватској. Позвао сам се на поуке дичног српског патријарха Павла, да као потомци граничара будемо људи иако смо Срби! Извршио сам неколико уплата на рачуне две фондације. Показало се да је то, ако не највећи, оно међу највећим износима међу само неколицином уплата?! А рачуница је много проста. Да је сваки од 80 оснивача месечно уплаћивао само 100 динара Фондација би имала солидан новац за елементарно пословање. Не разумем како оснивачи замишљају функционисање ако не учествују сопственим прилозима? Поразно је, затим, искуство у сарадњи са страдалима у рату. Појавио се један од оптужених, без новца и знања како да се заштити. Радаковић му са још двојицом сарадника обезбеди 7.000,00 динара, из свог и џепова оне двојице, одведе га код адвоката и упути шта да ради. Тај се после тога уопште не јавља! Други случај је још драстичнији. Заменица тужиоца за ратне злочине је отишла код жене из Крајине у Инђију, из чије су куће хрватске снаге ликвидирале чак три мушкарца, а она уопште није хтела да сарађује говерећи да ништа не зна?!
Шта онда, заиста, ми овакви наопаки, можемо да учинимо за нашу ствар? Прво, Крајишници  нису спремни ни минимално да учествују масовније својим динаром да се помогне најугроженијима међу нама?! Немамо ниједну хуманитарну организацију, а већ су две деценије прошле, од стравичног злочина који смо доживели! Друго, чудно се понашају и они којима се нуди помоћ и тражи сарадња у деликатним ситуацијама! У таквим околностима ваља детаљно анализирати предузете активности људи добре воље са крајишког простора. Кад међу нама нема ни јединства, ни солидаризма, нити укључивања младих у ангажмане којима смо посвећени, треба преиспитати ситуацију и проценити шта чинити даље? Ми времешни, посвећени крајишкој ствари, немамо још пуно времена на располагању. Не можемо се замајавати лажним уверењем да чинимо нешто значајно кад озбиљних резултата нема. Изгледа да нам преостаје само таворење у овој жалосној свеопштој крајишкој расцепканости у егзилу!

Милан Ливада


субота, 5. март 2016.

543.

ПОЧАСТИ ПРВОМ НОВИНАРУ ВОЈВОДИНЕ

151. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 01.03.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ПОЧАСТИ ПРВОМ НОВИНАРУ ВОЈВОДИНЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 151. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

У недељи од 22. до 28.02.2016. године забележили смо сећање на личност и дело
првог новинара Војводине, пореклом нашег Крајишника. Друштво новинара Војводине (ДНВ) установило је за Дан новинара Војводине 23. фебруар у знак сећања на 23. фебруар 1867. године. Тога дана се у Новом Саду појавило прво издање листа Застава, чије је седиште пресељено из Пеште. Прошло је равно 150 година како је Светозар Милетић покренуо 1866. Заставу у престоници тадашње Угарске. Тако је он постао први новинар Војводине. Иначе, његов отац Сима чизмар, како су га звали, доселио је са Баније у Мошорин, вероватно приликом формирања Шајкашког граничарског одреда, пре два и по века. То је то крајишко порекло првог новинара Војводине. Новинари су споменутог дана положили ловоров венац на споменик Светозару Милетићу у центру Новог Сада, чији је градоначелник био.

После полагања венца на споменик, у седишту Друштва новинара Војводине о животу и делу Светозара Милетића беседио је проф. др Дејан Микавица, један од водећих историчара на новосадском универзитету. Тиме су војвођански новинари на достојан начин одали почаст великом Милетићу, који је поставио темеље медијској сфери пре век и по. Додајемо овом сећању на Милетића да је Удружење новинара Србије за свој дан узело појаву Новина сербских у Бечу 1813. године. Њихов покретач је био Димитрије Давидовић са  Д. Фрушићем, а обојица су пореклом из Срема. Све ово је још једна потврда исправности наших полазишта да су Срби из дијаспоре били водећи у постављању темеља модерне српске културе у матици. Истичемо то, не из било каквог сепарирања, него указујемо да је крајишко војвођански допринос свеколиком развоју српског националног корпуса, како у прошлости тако и у наше доба, био немерљив. Тиме смо са пуним правом своји на своме.

Милан Ливада