223. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 25.07.2017.
од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај
БЕЗ САГЛАСНОСТИ О СТЕПИНЦУ
У недељи од 17. до 23. јула 2017. године забележили смо нешто посебно значајно за српски крајишки народ, за његово у историји Европе незабележено страдање. Зашто Mешовита комисија Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције није могла да усагласи ставове о улози Алојзија Степинца у геноциду над српским народом? Размену мишљења о догађајима у Независној Држави Хрватској у Другом светском рату омогућила је великодушност папе Фрање. Шест историјских састанака споменуте коми-сије српских православних и хрватских католичких стручњака, договорених пре годину дана, окончано је 13. јула 2017. године без сагласности.
Нама Крајишницима, који смо преживели најстравичнији усташки терор у Независној Држави Хрватској и који непосредно о томе сведочимо, није необично што попови не могу да се усагласе. Знамо да су католички фратри предводили бруталне ликвидације, највише Срба Крајишника. Прошло је 75 година, непосредно после рата су осуђени малобројни, а у целини никад правда није задовољена према страдалима, нити ће бити - дај Боже да погрешимо у овој тврдњи! Подоста је неверице било код српског крајишког народа када је, пре више од годину дана, саопштено да је актуелни папа Фрања добродушно прихватио молбу српског патријарха Иринеја, и одлучио да формира мешовиту комисију. Знао је “остатак закланог народа”, како су називали оне који су преживели усташки геноцид током владавине злогласне НДХ-азије, да католици неће ни случајно да осуде оне који су предводили погром над њим. Тако се и десило.
Заједничко саопштење Мешовите комисије СПЦ и ХБК, објављено након пос-ледњег, шестог заседања у Ватикану, протумачено је у делу јавности као нова српска попустљивост. Епископ бачки Иринеј, портпарол СПЦ и члан споменуте комисије, у интервјуу Политици 21.07.`17., је истакао да суштину Саопштења објашњава кључни став: “Дошло се до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутање и ставови још увек предмет различитих тумачења. У случају кардинала Степинца, тумачења која су угла-вном давали католици Хрвати и православни Срби остају и даље различита.”
Иринеј је уверен да су аргументи српског дела комисије били засновани на документима и необоривим чињеницама, шта год да о томе пишу или изјављују појединци у Загребу. Сматра да ће дијалог о Степинцу бити настављен.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар