СВЕДОК КОРДУНАШКОГ ЗАВИЧАЈНОГ НЕСТАЈАЊА

221. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  11.07.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

СВЕДОК КОРДУНАШКОГ ЗАВИЧАЈНОГ НЕСТАЈАЊА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 221. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 03. до 09. јула 2017. године износимо запис насловљен Сведок кордун-ашког завичајног нестајања. Запис је настао током сусрета аутора ове хронике са земља-ком новинаром Кордунашом Марком Рокнићем. Срели смо се после три деценије у Новом Саду, у суботу 8. јула, на свечаном уручењу награде Друштва новинара Војводине Златно перо 2017. Рокнић је био међу добитницима високог признања које сведочи да се ради о врхунском професионалцу. Знамо се из 80. година 20. века када смо радили у редакцијама листа Комунист, ондашњег партијског гласила владајућег Савеза комуниста Југослвије: он у загребачком, а ја у новосадском издању. По нестанку бивше заједничке нам државе Југославије, 90. година минулог столећа, Марко је дошао у новосадски Дневник и то је разлог што се окитио Златним пером. Почетком 21. века вратио се у Загреб, а посебно ми је пало у очи да сада живи у родној Перни, на ободу Кордуна. Треба ли компетентнијег сведока о кордунашкој прошлости и садашњости од Марка? Ево шта је остало у белешци из сусрета два новинара Кордунаша, који свој завичај воле и у срцу носе, што увек понавља наш трећи Кордунаш, новинар Сава Смољановић  у Емисији Завичај, на таласима Радија Фрушка гора у Руми.  
Вратио се наш Кордун у средњи век, шипраг је свуда на ораницама, и у скорој будућности биће то потпуно празан крај - причао је са сетом Марко Рокнић. У мом детињству Перна је имала 1600 становника. Данас нас је тек нешто око стотину, а просек старости је 75 година, па у шали говорим да сам ја са 63 најмлађи, мада има нешто деце. Одржавамо гробље и споменик, на којем су имена 700 страдалих из нашег села. Школа и све око ње пропало је у целости. У време мојих ђачких дана овде је било око 400 ученика, а одавно школа више не ради. Уосталом у ниједном српском крају у Хрватској нема школе. Кад сведочим о нестанку родног краја подилази ме неописива језа. Препуштени смо сами себи и ништа позитивно не очекујем. Пуповац ради само за себе. Представници Срба у хрватским органима власти никад нису радили за заједницу коју представљају и онако како је договорено!

Милан Ливада