Милан Ливада
петак, 31. јул 2015.
Како ћемо то "прошлост препустити повјесничарима"?!
120. Недељна хроника за Интернет издање емисије Завичај, за 28.07.2015,
од Глас Крајине у Војводини
КАКО ЋЕМО ТО „ПРОШЛОСТ ПРЕПУСТИТИ ПОВЈЕСНИЧАРИМА?!“
Ово је 120. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Интернет издање емисије Завичај. У недељи од 20. до 26.07.2015. године забележили смо изјаву која провоцира наша крајишка осећања. У Београду је 22. јула боравило трочлано Пред-седништво Босне и Херцеговине. Његов представник на конференцији за медије, као поенту за помирење је рекао: „Оставимо прошлост повјесничарима.“
А каква је та „повјест“ коју они пишу ми Крајишници добро знамо. Да нас не спаси Русија недавно би резолуцијом Велике Британије у Савету безбедности УН српски народ био оклеветан као геноцидан?! Какав је само то цинизам светских моћника! Српски народ који је највише страдао, а над нама Крајишницима је спроведен најбруталнији геноцид, по њима, треба дотући до бесмисла!
Питамо се где се изгубила она избалансирана резолуција или декларација – како ли се већ зове тај документ – Коштуничине Владе Србије? У њој је прецизно речено да је у прошлим ратовима српски народ највише страдао, да су страдали и друи и да се са дужним пијететом морамо односити према свим жртвама. Потоње српске владе су имале манир да се извињавају, занемарујући при томе српске жртаве.
Ми, пореклом из Крајине, који смо из „остатка закланог народа“ и који се боримо против заборава жртава усташког геноцида, у том антиратном ангажману, питамо: 1. Зашто никад, у прошлости и сада у наше доба, није примењено дејство правне државе и зашто нису процесуирани злочинци? И, 2. Докле ћемо се ми клањати туђим жртвама, а заборављати своје?! Докле тако?!
Милан Ливада
четвртак, 23. јул 2015.
ШТА ЛИ ЋЕ НАМ САМО ДОНЕТИ ТОЛИКЕ ИЗБЕГЛИЦЕ СА СРЕДЊЕГ ИСТОКА
119. Недељна хроника за интернет издање емисије Завичај, за21.07.2015,
од Глас Крајине у Војводини
ШТА ЛИ ЋЕ НАМ САМО ДОНЕТИ ТОЛИКЕ ИЗБЕГЛИЦЕ
СА СРЕДЊЕГ ИСТОКА
емисије Завичај. У недељи од 13. до 19.07.2015. године издвојили смо тему, која има неке жалосне сличности са нама Крајишницима, као грађанима државе Србије. Цела држава, Од Суботице до Прешева, претрпана је десетинама хиљада избеглица из исламских земаља, са Блиског истока. Србија за њихово збрињавање свакодневно, из свог буџета, даје 15.000 евра. Толики новац у овој беди и сиромаштву! - док немали број наших грађана гладује. Наиме, заштитник грађана у Новом Саду, који је српска престоница у производњи хране, за медије је лане дао широко објашњење о чему се ради. Долази му сваки дан пет-шест радно способних људи да траже храну или новац. Остали људи без посла, јер су многе фабрике затворене, ништа ново се не гради да се запосле, па немају чиме да хране породице! Народне кухиње, у овом граду, дневно једним оброком услуже преко 10.000 суграђана, а то није ни трећина од потреба. Како ли је, тек, у другим срединама кад војвођанска престоница спада у најразвијеније градове у држави. Уз силна давања из буџета, блискоисточне избеглице обилазе чак и највиши државни званичници, теше их и обећавају да ће све учинити да им олакшају ситуацију. А медији интервјуишу и бирају баш оне дрчне, који критикују како сатима стоје у редовима за потребна документа, а нико им ништа не даје! Тиме сугеришу како треба још више!
Овај кратко описани амбијент, у српском друштву минуле недеље, послужио нам је за једно мучно подсећање, на дочек прогнаних Крајишника из Републике Српске Крајине. Најпре, су их убијали Хрвати у избегличким колонама, а онда су им успут наши Срби продавали воду и храну по папреним ценама. Нису им дали да иду код родбине у Војводину, већ их је милиција грубо усмеравала да иду на Косово. О њиховом страдању се није смело говорити и писати. Зна се да је централни ТВ Дневник у Београду у 23 минуту објавио неку немушту, кратку вест. Аутор овог текста радио је тада као новинар документариста у РТС-у и зна како је све контролисано и спречавано да истина о страдању српског крајишког народа дође у јавност. Европа тада није ниједном речју осудила то насиље, а бусају се у заштиту људских права. Радило се о Србима, који по њиховим аршинима не спадају у корпус заштите људских и националних права. А сад Европа притиска Србије, најсиромашнију европску земљу, да брине о избеглицама са Блиског истока. Она је тамо изазвала рат, а сад ова уништена земља треба да помаже страдале у арапским државама разорених ратом, као што је Србија ратом разорена.
Потврђује се указивање мудрих Срба. Говорили су да нам са Истока никад зло није долазило. Русија је то потврдила, кад је ветом у Савету безбедности УН, спречила доношење резолуције да је српски народ, који је највише страдао, геноцидан! Није прошла резолуција, али су нам наместили избеглице.
Милан Ливада
среда, 15. јул 2015.
среда, 8. јул 2015.
среда, 1. јул 2015.
Препуцавања преко избегличких леђа
116. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 30.06.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
ПРЕПУЦАВАЊА ПРЕКО ИЗБЕГЛИЧКИХ ЛЕЂА
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 116. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 22. до 28.06.2015. године, забележили смо 23. и 27. јуна догађаје који за наше крајишке избеглице живот значе. Двадесет је година како су брутално прогнани са петовековних огњишта од хрватских власти. Око 35 хиљада њих је још без крова над главом. Тако каже званична статистика. У Новом Саду 23. јуна представници више удружења грађана, предвођени челником Коалиције избегличких групација, примљени су код градоначелника. Повод је најава изградње око 500 станова за избеглице у овом граду. А 27. јуна у Руми је телевизија приказивала како потпредседник Владе и шеф дипломатије Србије, са представником Европске уније, дели грађевинске пакете избеглицама за побољшање услова њиховог становања. Славодобитно је говорено у камеру како су српске власти посвећене решавању избегличког питања. Новинар хроничар не може да одоли а да не упита (али, кога?!): Шта су и колико су то радили 20 година када то болно питање нису решили?!
Врцале су у Новом Саду полемичке варнице око избегличких станова! И то у Ветернику, периферном градском насељу, насталом пре 100 година. Ту су земљу добили за учешће у српској војсци слепи српски ратни добровољци, углавном наши Крајишници и Војвођани. Остали су без оног најдрагоценијег сваком од нас – без очију, у тешким борбама на Ветернику, у пробоју Солунског фронта, па су своје ново станиште тако назвали. Њихови потомци данас неће у својој средини зграду за избеглице! Баш чудно?! Рекоше у једном часу да је више од хиљаду потписа на петицији скупљено – против избегличке зграде! Мислили су изгледа да је то за ове несрећне из Сирије и других арапских земаља, који су преплавили Србију! Искрсла је, у рату саопштења између власти и опозиције, на видело много битнија ствар. Опозиција пита: - Зашто Нови Сад досад није искористио 14 милиона евра који су му још од 2012. године били на располагању за избегличке станове?! Власт узвраћа: - Комесаријат за избеглице у Београду није хтео ништа да уради, а она располаже донацијама за ове намене! Било како било жалосно је како се преко избегличких леђа препуцавају они који су добили значајне своте евра, а нису ни прстом мрднули да било шта ураде за избеглице?!
Суштина је, у ствари, у томе да се ближе избори. Требају и избеглички гласови, па отуда то приближавање онима за које баш нико не мари. Било је тако и 2012. године. Била је велика кампања како ће држава за избегле и прогнане све учинити. Окупили пред Скупштином у Београду око десет хиљада прогнаних Крајишника. Уручили и неку декларацију. Кад су освојили власт одмах је повукли и нико више не спомену. Чини ли се опет нешто слично?!
Милан Ливада
Пријавите се на:
Постови (Atom)