Емисија "Завичај" - 579 - 22. новембар 2016.

Слушаоци синоћ нису могли пратити емисију путем интернета, па је могу преслушати одложено.
Кликни на линк испод и преслушај скраћено издање.

emisija-zavicaj-579-22-11-2016-skraceno

НЕ МЕЊА СЕ ОДНОС ПРЕМА КРАЈИШНИЦИМА

188. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  22.11.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НЕ МЕЊА СЕ ОДНОС ПРЕМА КРАЈИШНИЦИМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 188. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 14. до 20. новембра 2016. године забележили смо игнорантски однос према крајишким избеглицама. У 187. Хроници критиковали смо државне идеологе што не спомињу допринос крајишких српских ратних добровољаца победи Српске војске у Великом рату. На жалост не мења се однос, ни после 100 година, према крајишким ратницима, сада избеглицама у сопственој држави!
        Средином новембра на телевизији, овде у Новом Саду, смо поново видели пригодну свечаност, у репрезентативном холу лепог здања Бановине, како колоквијално зову зграду Скупштине Војводине. Високи званичници Покрајине уручили су кључеве сеоских кућа за десетак избегличких породица. При том су највише хвалили себе и своје институције, које тобоже брину о незбринутима. Крајишке избеглице су у стању високе социјалне потребе дуже од четврт века. Обично говорници заврше позивом избеглицама да се увек могу обратити “својој Скупштини” за помоћ!
         У прошлом броју Гласа... опширно смо писали какве се све махинације примењују према овим несрећним људима. Добили смо похвале од колега новинара са телевизије, који прате ту тематику. Суштина је обмана у томе, што су из света стигле, и још увек стижу, значајне суме новца за збрињавање избеглица. Разни комесаријати и други, задужени за решавање избегличких невоља, у сфери обезбеђивања крова над главом, покупују по селима старе трошне куће, за по коју хиљаду евра. Ко прихвати сматра се трајно решеним, а ко одбије брише се са листа незбринутих. Велики је то цинизам власти према најугроженијим поданицима.

    Милан Ливада

31. број Гласа

Ево и 31. броја Гласа, којег читаоци могу прочитати у цјелости овдје на блогу, тако што се кликне на страницу "31. број".

За који дан биће постављен и 32. број.

Желим Вам пријатно читање и хвала на вјерности!

Уредник

ШТА БИ КРАЈИШКИ ДОБРОВОЉЦИ БЕЗ ДОКТОРА МИЦИЋА?!

187. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  15.11.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ШТА БИ КРАЈИШКИ ДОБРОВОЉЦИ БЕЗ ДОКТОРА МИЦИЋА?! 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 187. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 07. до 13. новембра 2016. године забележили смо један светски догађај и понашање Србије у њему. Било је то обележавање Примирја у Великом рату, које се десило 11.11.1918. године. Србија се тек пре две три године сетила тога историјског датума и њене улоге у рату у којем је изгубила трећину становништва. Истовремено је то готово половина од три милиона Срба погинулих у ратовима у 20. веку. Ниједна генерација у Србији, у том трагичном веку, није прошла без рата. Да ли се званична Србија са дужним пијететом односи према својим жртвама рата? На овакво питање намеће се одговор из наслова књиге генерала Секулића, написане после НАТО агресије: "Србија мртве не броји"!
Равнодушност и маћехински однос према својим страдалим ратницима осетио се и овогодишњег 11.11.2016. године. У официјелном државном обележавању изведена је почасна паљба, полагани венци на спомен-обележја, држани "хладни" бирократски говори... Понешто људске топлине било је у медијским, пре свега телевизијским подсећањима на страшну српску голготу. Чудни су били историчари који су тражили велике речи за историјски значај битака српске војске, за њене победе, а језива страдања војника безосећајно су означавали као велике губитке. Оне који су својом вољом дошли и несебично се жртвовали за српску ствар називали су општом одредницом добровољци. Нико не превали преко језика допринос Срба Крајишника, без чијег учешћа не би ни било тако значајних ратних добитака.
Однос српске војне команде према крајишким ратним добровољцима др Милан Мицић, и сам крајишког порекла, окарактерисао је тешком квалификацијом: "Трошили су их на најтежим задацима"! У дану о коме говоримо прикзана је на телевизији битка за Кајмакчалан, у јесен 1916. године. То су биле најсуровије и пресудне крваве борбе Срба са Бугарима за победу на Јужном фронту. Нико не спомену да су у Дринској дивизији и чувеном одреду Војводе Вука међу победницима најмасовнији и најборбенији били Срби Крајишници. Зато смо овај осврт и насловили: - Шта би крајишки ратни добровољци без доктора Мицића?! Он је једини, колико знамо, најпотпуније и најобјективније, маниром врсног историчара, описао у више књига, учешће и допринос крајишких ратних добровољаца у јединицама Српске војске у Великом рату. Те књиге се запажено рекламирају, у збиркама посебно важних научних и популарних дела, посвећених Великом рату, поводом обележавања његове стогодишњице. Сви Крајишници дугују Мицићу велику захвалност што је из заборава на светло дана изнео наш допринос настајању модерне српске државности данас и овде. То нам је омогућило да се осећамо као своји на своме, никако као неки "дођоши" на готово. Штета је што у крајишком духу не постоји распрострањено интересовање за сопствену историју да се што шире упознају са садржајем Мицићевих књига!

Милан Ливада            

У ЗНАКУ АКАДЕМИКА СРБОЉУБА ЖИВАНОВИЋА

185. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  01.11.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

У ЗНАКУ АКАДЕМИКА СРБОЉУБА ЖИВАНОВИЋА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 185. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 24. до 30. октобра 2016. године наша група заокупљена крајишком тематиком била је у потпуности посвећена 61. Међународном сајму књига у Београду. Имали смо двоструки разлог за то. Прво, прерасло је у традицију да Крајишки културно историјски центар (ККИЦ) има штанд на највећој културној манифестацији у Србији. Овај пут је наступио са 160 наслова. Друго, имали смо високог госта академика Србољуба Живановића, научника и истраживача светске репутације. Посебно је за нашу крајишку ствар значајно да је овај дивни човек био непосредни истраживач Јасеновца, аутор књига о резултатима тих истраживања и челник међународних комисија за истину о најзлогласнијем расистичком логору у свету. На основу ових околности Мирко Радаковић може да буде задовољан и поносан, што није с разлогом ни скривао. Потребно је стално понављати да је овај облик ангажмана, за трајан спомен на нашу Крајину, створен и да егзистира захваљујући Радаковићу и његовом Крајишком привреднику.
Троструко је, за нас, било значајно гостовање академика Живановића. Он је најкомпетентнији да оцени вредност садржаја књига које издаје ККИЦ. Тако је за књигу "Светац"- Може ли Алојзије Степинац да буде светац др Момчила  Диклића, на промоцији на Сајму  26. октобра, изрекао бројне комплименте. Аутор се захвалио и истакао да му је била посебна част да проф. др Живановић говори о његовом делу. Три дана касније, 29. октобра, такође на промоцији Зборника радова о Републици Српској Крајини, Живановић је казао да је то висококвалитетна књига, са непроцењиво драгоценим садржајем, издвајајући  неке научне текстове. Том приликом је део професоровог  излагања био посвећен сећању на личност и вредновање књига покојног Дане Ластавице, чији се рад налази у Зборнику.
Изражавамо захвалност и поштовање цењеном академику Србољубу Живановићу за гостовање у програмима нашег наступа на Сајму књига. Он је наш човек, има српско и држављанство Велике Британије, живи у Лондону. Иако је у деветој деценији живота, три пута је током ове године долазио у Србију. Увек је спреман да своје драгоцено и јединствено високостручно знање подари српским институцијама. На жалост само је делимично тај непроцењиви дар прихваћен у српском роду. Тако се и у случају овог великог Србина у људскости и научним остварењима понавља злурада пракса да се у Србији успех не прашта!

Милан Ливада

БАШ САНДИНО ЗА КРАТКО БЕЈАШЕ

184. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 25.10.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

БАШ САНДИНО ЗА КРАТКО БЕЈАШЕ  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 184. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 17. до 23. октобра 2016. године бележимо беспоштедне међукрајишке политичке обрачуне у престоници. Повод је искључење Санде Рашковић Ивић из Демократске странке Србије (ДСС). Насловили смо тај осврт Баш Сандино за кратко бејаше алудирајући на ону колоквијалну узречицу када за нешто добро а краткотрајно кажемо: "Ала наше за кратко бејаше"! Санда је успела, као легално изабрана председница, да ДСС из ништа поврати у парламент, са посланичким клубом. Показала је да ће се принципјелно и демократски одлучно борити за прави политички амбијент. Убрзо ју је сустигло кобно српско проклетство да се у Србији успех не прашта!
Нас у овом случају интересује крајишка страна ствари. Један од Сандиних мотива за улазак у високу политику је био да брани од тешких клевета њеног оца Јована Рашковића. Он је, као што знамо, био вођа Срба Крајишника у грађанском рату у Хрватској. Сурово су га са те позиције потиснули његови Крајишници, баш они које је он произвео у политичаре!? Најсрамније лажи и клевете у Београду изрицане су на Јованов рачун баш од политичара крајишког порекла! У позадини Сандиног потискивања из политике такође стоје моћници пореклом са наших крајишких простора! Тако се, на жалост, и на случају породице Рашковић поновила она злокобна подметачина српских непријатеља "Србе на Србе"! Најпрљавију улогу у том међусобном међукрајишком обрачунавању имали су српски комунисти. Та међукрајишка зла коб, узајамна нетолеранција и нетрпељивост развиле су се до пароксизма и аутошовинизма! Рецидиви тих лоших карактеристика крајишког менталитета функционише и у ово  наше турбулентно време. Зато не можемо доћи до значајнијег заједништва у било ком ангажману!

Милан Ливада    

ПРОПАГАТОРИ СЛУГЕРАЊСТВА

183. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 18.10.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ПРОПАГАТОРИ СЛУГЕРАЊСТВА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 183. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У седмици од 10. до 16. октобра 2016. године бележимо агресивност пропагатора слугерањства у јавној сфери државе Србије! Ово је нешто сасвим супротно од забележеног у 182. хроници. Да подсетимо да је недавно први интелектуалац Србије, што је примерен назив за актуелног председника САНУ и професора БУ, самокритички рекао да се осећа као хуља зато што не може ништа да учини да се спречи одлазак младих стручњака из земље. То нас је понукало да се јавно запитамо: "Кад ће неко од српских политичара да каже да се осећа као хуља за лоше стање у друштву у свим секторима?"
Зашто не може да буде такве самокритике и код политичара одговорио је делимично један медиј са националном фреквенцијом! Већина учесника у тв емисији агресивно је позивала српске власти да се према главним чланицама НАТО алијансе понашају у стилу "слуга сам покоран!" Били су то професори са приватних и страних факултета и посленици медијске сфере! Њима није довољно што је та Алијанса у нечувеном вишемесечном бомбардовању уништила српску привреду и од нас направила колонију најсиромашнију, не само у Европи! Ти пропагатори слугерањства галаме како ми, дакле садашње државно воћство, не може баш ништа да учини без западних држава! Заиста, има ли таквог самопонижења, аутошовинизма и самопорицања истовремено игде другде! Обично новинари, који за себе мисле да су медијски асови, у таквим емисијама поспрдно говоре о српском народу!
У том контексту је и јавно оглашавање о последицама трагедије бивше Републике Српске Крајине. Самопроглашени тобожњи заштитници интереса Срба Крајишника, брутално прогнаних са петовековних огњиша, у иступању о неком питању из те сфере кажу како Хрватска ништа не чини да то реши?! У ствари, они само понављају истоветне  фразе које слушамо са тв екрана и читамо у новинама. Порука је, дакле, то није наше него њихово питање! Докле је такво заглупљивање страдалог крајишког народа довело изрекао је један избеглица: "Они су све то започели, нисмо ми, па нека и решавају!" Многи лажно ангажовани Крајишници, за мизеран лични ћар, не презају да грубо обмањују своје сународнике!

Милан Ливада
   

МОГУ ЛИ КРАЈИШНИЦИ САМИ ОДЛУЧИВАТИ О СВОЈОЈ СУДБИНИ?

181. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 04.10.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

МОГУ ЛИ КРАЈИШНИЦИ САМИ ОДЛУЧИВАТИ О СВОЈОЈ СУДБИНИ?   

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 181. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У седмици од 26. септембра до 02. октобра 2016. године бележимо упитаност: Могу ли Крајишници сами одлучивати о својој судбини? Повод је референдум у Републици Српској, о Дану државности 9. јануару тога ентитета, у Босни и Херцеговини. Мада се ради о релативно малој групацији Срба  о том њиховом подухвату изјашњавале су се на политичко дипломатске начине и две најмоћније силе света Америка и Русија. Кључна ствар је да нису имали подршку матичне државе Србије, али ни спречавање разним блокадама, као што је то чинио својевремено Слободан Милошевић. Било како било остао је горак укус о међусрпским неспоразумима који нас одавно прати кроз синтагму српске неслоге.
Издвојио сам осврт на овај догађај као Србин Крајишник који памти време, у коме је доминирао споменути Милошевић, као вођа свих Срба. Тада је вођа крајишких Срба у Републици Српској Крајини Јован Рашковић говорио исто што и Милорад Додик  данас  као председник Републике Српске - да самобитност крајишких Срба мора да буде њихово дело! Подршка матице се подразумева по свим историјским, међународно правним и уопште правним искуствима, што за српску ствар на жалост не важи! Рашковића су грубо смакнули, а после Милошевићеве блокаде РС се окренула Хрватској, па је РСК остала без било чије подршке и доживела голготу библијских размера?!
Пошто је референдум у потпуности успео наставило се политичко и правно насиље бошњачког ентитета на Републику Српску. Грубо се клевеће српски ентитет и оспоравају сви његови раезултати, пошто БХ руководство напростао хоће да РС нестане! Србе у БиХ чекају тешка искушења у опредељењу да одбране своју самобитност и да сами одлучују о својој судбини. На жалост, делимично их саплићу њихови сународници, што су наша српска посла, пошто су нам српски изроди кроз историју наносили тешка зла. Нека им је Бог на помоћи!

Милан Ливада