187. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 15.11.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај
ШТА БИ КРАЈИШКИ ДОБРОВОЉЦИ БЕЗ ДОКТОРА МИЦИЋА?!
Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 187. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 07. до 13. новембра 2016. године забележили смо један светски догађај и понашање Србије у њему. Било је то обележавање Примирја у Великом рату, које се десило 11.11.1918. године. Србија се тек пре две три године сетила тога историјског датума и њене улоге у рату у којем је изгубила трећину становништва. Истовремено је то готово половина од три милиона Срба погинулих у ратовима у 20. веку. Ниједна генерација у Србији, у том трагичном веку, није прошла без рата. Да ли се званична Србија са дужним пијететом односи према својим жртвама рата? На овакво питање намеће се одговор из наслова књиге генерала Секулића, написане после НАТО агресије: "Србија мртве не броји"!
Равнодушност и маћехински однос према својим страдалим ратницима осетио се и овогодишњег 11.11.2016. године. У официјелном државном обележавању изведена је почасна паљба, полагани венци на спомен-обележја, држани "хладни" бирократски говори... Понешто људске топлине било је у медијским, пре свега телевизијским подсећањима на страшну српску голготу. Чудни су били историчари који су тражили велике речи за историјски значај битака српске војске, за њене победе, а језива страдања војника безосећајно су означавали као велике губитке. Оне који су својом вољом дошли и несебично се жртвовали за српску ствар називали су општом одредницом добровољци. Нико не превали преко језика допринос Срба Крајишника, без чијег учешћа не би ни било тако значајних ратних добитака.
Однос српске војне команде према крајишким ратним добровољцима др Милан Мицић, и сам крајишког порекла, окарактерисао је тешком квалификацијом: "Трошили су их на најтежим задацима"! У дану о коме говоримо прикзана је на телевизији битка за Кајмакчалан, у јесен 1916. године. То су биле најсуровије и пресудне крваве борбе Срба са Бугарима за победу на Јужном фронту. Нико не спомену да су у Дринској дивизији и чувеном одреду Војводе Вука међу победницима најмасовнији и најборбенији били Срби Крајишници. Зато смо овај осврт и насловили: - Шта би крајишки ратни добровољци без доктора Мицића?! Он је једини, колико знамо, најпотпуније и најобјективније, маниром врсног историчара, описао у више књига, учешће и допринос крајишких ратних добровољаца у јединицама Српске војске у Великом рату. Те књиге се запажено рекламирају, у збиркама посебно важних научних и популарних дела, посвећених Великом рату, поводом обележавања његове стогодишњице. Сви Крајишници дугују Мицићу велику захвалност што је из заборава на светло дана изнео наш допринос настајању модерне српске државности данас и овде. То нам је омогућило да се осећамо као своји на своме, никако као неки "дођоши" на готово. Штета је што у крајишком духу не постоји распрострањено интересовање за сопствену историју да се што шире упознају са садржајем Мицићевих књига!
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар