МОЖЕ ЛИ СЕ ЗАУСТАВИТИ НЕСТАЈАЊЕ НАЦИЈЕ?

257. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 27. 03. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

МОЖЕ ЛИ СЕ ЗАУСТАВИТИ НЕСТАЈАЊЕ НАЦИЈЕ?

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 257. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
  У недељи од 19. до 25. марта 2018. године забележили смо драматично упозорење са највишег државног врха: да српска нација убрзано нестаје; да је неодложан задатак да се то заустави и, најзад, челници државе Србије су обећали да ће новчаним подстицајима  допринети да се повећа наталитет. Ми из новинарске бранше, који пола века пратимо српску политичку и друштвену сцену, знамо да је то још једно обећање лудом радовање. Волели би да погрешимо у овој процени и уколико се то деси извинућемо се. Јер, наслушали смо се оваквих великих обећања у другим сферама наше суморне свакодневице од којих није било ништа. Шта више често се догађало супротно.
Прво и основно ова наша држава, оваква каква је данас и овде, нема темељне претпоставке за национални препород. Морала би најпре да призна своју кривицу за суноврат који нас је задесио. Полазиште свега у сваком друштву је економска база. Ту смо убедљиво последњи у Европи. Неко најновије истраживање сиромаштва, неког органа Уједињених Нација, показало је да је међу 90 држава Света Србија у самом врху по немаштини - трећа је на тој скали. Сведоци смо да је у српском друштвеном амбијенту створен несхватљив парадокс. Земљом владају екстремно богати тајкуни и челници влада-јуће политичке олигархије. Народне масе њихових поданика су најсиромашније у свету и као такве - јефтину, а стручну радну снагу - нуде их страним инвеститорима. У том замешатељству најтрагичније је што држава кроз смањење пензија и плата узима од сиромашних и даје богатима.
Тај процес пропадања српског друштва траје три деценије. Не дај Боже да неко спомене да би се ваљало позабавити искорењивањем сиромаштва. Пре више времена неки од политичких предводника велике Индије је изјавио да они могу да говоре о резултатима само онда кад смање сиаромаштво. Већ су постигли доста у том настојању. У недавној предизборној кампањи стари/нови председник велике Русије Путин је међу главне задатке сврстао обавезу да смањи сиромаштво и повећа друштвени стандард. Није скривао да је преко 60 одсто Руса сиромашно и да му је намера да то бар преполови у садашњем мандату. Међутим, челници мале Србије никако да превале преко језика обавезу да смање сиромаштво српске нације, а хтели би повећањо рађање. Њихови пропагандисти трубе како су наши преци и у сиромаштву имали по десеторо деце. Не виде да се свест променила. То им је сасуо у лице један млади човек у одласку у Европу: кад сам већ роб идем тамо да радим за хиљаду евра, а не овде за двеста испод свако достојанства. На жалост, не дотиче то српске владаре у њиховој опијености влашћу.

Милан Ливада