НЕМЕРЉИВ ДАР КРАЈИШНИКА СРПСКОЈ КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ

259. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 10. 04. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НЕМЕРЉИВ ДАР КРАЈИШНИКА СРПСКОЈ КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 259. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
  У недељи од 02. до 08. априла 2018. године забележили смо причу о немерљивом дару Крајишника српској културној баштини.
        Руђер Бошковић је први велики Србин светске репутације, по научним и остварењи-ма у другим областима људског стваралаштва. Овај и низ других података о немерљивом дару Крајишника српској културној баштини саопштени су на прeдстављању Зборника радова: Руђер Бошковић - претеча модерне науке. Организатор овог скупа у Архиву Града Новог Сада 04.04.2018. је био Милорад Буха, председник Владе Републике Српске Краји-не у прогонству, који неуморно ради на прикупљању нематеријалне културне баштине Срба на Западу. За тако значајан подухват је ангажовао проф. др Петра Милосављевића високо компетентног за ту област у свесрпском амбијенту.
        Милосављевић је, потом, подсетио да једино Србија у Европи не изучава СРБИСТИКУ. То је наука о нацији и на свим универзитетима у нашем окружењу постоје катедре кроатистике, хунгарологије, албанологије... Зато ми Срби Крајишници не знамо истину о себи, јер наша матица то не омогућава. Зашто само Срби не изучавају сами себе то сам Бог зна?! Изнет је податак да је по попису становништва у Далмацији 1850. године, који је обавила Аустрија, било више од 300 хиљада Срба католика и око 70 хиљада Срба православаца. Хрвата уопште није било. То су подаци Беча.
         На скупу је стајао истакнут табло са 56 имена знаменитих Срба, које је изнедрила Српска Крајина, а први је на списку Руђер Бошковић. Спомињемо само да су ту Никола Тесла, Милутин Миланковић и многи други великани. Била су изложена и репринт издања Летописа Матице српске у Дубровнику, чији су рад, такође обновили ова двојица прегалаца за крајишку ствар. И још један податак. У попису становништва Дубровника крајем 19. века већина се изјаснила да су Срби католици, а мањи број као Срби православне вере.  Хрвата ни овде није било!   
Питамо се коме сметају ови подаци забележени у аналима туђинских власти? Њихово спомињање, што чинимо ми ангажовани на бележењу српске крајишке прошлости,  је под присмотром и оспоравањем српских аутошовиниста и самопорицатеља свега што је српско. Зар не треба да знамо све о себи кроз изучавање србистике, коју нису хтели, а и данас је неће сви српски владари?! Докле тако?!       


   М. Ливада