УТИСАК СА КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ ХРВАТА У НОВОМ САДУ

328. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 24.09.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

УТИСАК СА КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ ХРВАТА У НОВОМ САДУ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 328.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај "Слободна Крајина".

            У недељи од 16. до 22. септембра 2019. године забележили смо утисак са књижевне вечери Хрвата у Новом Саду. У граду у којем је створена модерна српска култура, у једној од његових водећих културних институција - Градској библиотеци, представио се Књижевни клуб хрватског културно-уметничког и просветног друштва (ХКУПД) "Стани-слав Препрек" из Петроварадина, градића на десној обали Дунава. Човек чије име носи удруга хрватских културних посленика био је свестрани књижевни и стваралац у другим областима уметности. Оставио је вредан и разноврстан опус. Препрек је живео и радио у Петроварадину, у огранку новосадске Градске библиотеке. Актуелни представници хрват-ског књижевног стваралаштва славили су овом приликом 10. годишњицу постојања свога књижевног клуба и са пијететом спомињали Станислава Препрека. Одзвањали су пре-пуном читаоницом дијалекти на кајкавском, штокавском, чакавском... Све је било како треба и како приличи културној и национално толерантној средини каква је војвођанска.

            Овај културни догађај у овом новинарском осврту узет је као пример како је Србија свим националним мањинама одувек обезбедила висок степен толеранције, слободе и несметаног живота и рада. Тешко је и замислити да неко српско културно-уметничко друштво, било где у Хрватској, приреди овакво књижевно вече као што су то могли Хрвати у Новом Саду. То нам је потврдила ескалација насиља над остатком остатака Срба минулог августа, нарочито у далматинским селима само зато што су гледали утакмицу Црвене звезде. Премлаћивања и напади су свакодневна појава, довољно је да насилници чују само српску реч. Израчунали су тамошњи званични представници Срба да је било више од једног напада на њих, диљем Хрватске сваког дана у години. Било је невероватно циничних изјава од стране највиших хрватских званичника. Тако је председник Владе рекао да ће српској мањини бити обезбеђена права по највишим европским стандардима. Није рекао када, ваљда онда кад у Хрватској не буде ниједног Србина. Сва начела пристојности нарушила је новинарка на Н1 телевизији, која је иначе из Новог Сада и позната је по антисрпским ставовима, када се окомила на највишег званичника Срба у Хрватској питањем: да упореди права Хрвата у Србији  са правима Срба у Хрватској, јер су из Загреба од Београда тражили да Хрватима обезбеди сва она права каква Срби имају тамо?! На овакво бесмислено цинично питање и инсистирање на поређењу пренеражени српски званичник је мирно одреаговао да се не би бавио поређењима?! Ко иоле објективно просуђује, на основу познавања политичких сцена у обе државе, зна да ту нема нимало реципроцитета. Док Хрвати у Србији имају све мањинске привилегије, Србима у Хрватској је баш све ускраћено, трпе свакодневна понижења и разне тортуре, са отвореном поруком од стране екстремних група да се селе из Хрватске у Србију! Докле тако?!

            Милан Ливада

КАКО САМ ДОЖИВЕО 55 ГОДИНА ОД МАТУРЕ

327. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 17.09.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КАКО САМ ДОЖИВЕО 55  ГОДИНА ОД МАТУРЕ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 327.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај "Слободна Крајина".

            У недељи од 09. до 15. септембра 2019. године одлучио сам да као аутор ове Хронике забележим сопствено осећање на обележавању 55. годишњице матуре.  Матурирати значи положити испит зрелости у средњој школи. Мени се то десило у лето 1964. године. Са одличним успехом сам завршио четврти и претходна три разреда и пред комисијом одбранио матурски рад у Економској школи у Зрењанину. Била су у тој генерацији четири одељења са укупно око сто ученика, углавном девојака. Готово стопостотно се цела генерација, непосредно после матуре запослила у администрацији Општине и фабрикама града Зрењанина. По неким статистикама ова банатска варош је онда сврставана чак на треће место у оној великој, првој Југославији по бројности и разно-врсности индустрији коју је имала. Међу малобројним матурантима који су се одлучили за студирање на факултетима био сам и ја. Дошао сам у Зрењанин са намером да студирам економију у Београду. Јавила се тога лета криза у запошљавању економиста и правника, а у Загребу је отворен први Факултет политичких наука у ондашњој држави, па сам уписао те студије. Вратио сам се тако мојој Крајини, јер сам користио сваку прилику да одем код родитеља у Горње Примишље.

            Ово је кратка скица једне аутентичне приче како смо ми из Крајине, било поједи-начно било колективно, доласком у Војводину постајали двоструки завичајци Крајишници Војвођани. Мени се то десило у два наврата: први пут 1960. доласком не четворогодишње школовање, а други пут 1972. године када сам поново дошао, овај пут за дописника новосадског Дневника из Зрењанина - и трајно остао у Војводини. Долазак Саве Смољановића, мога Примишљанца, пријатеља и сарадника, којем шаљем ову Хронику за Радио Фрушка гора у Руми, за његову Емисију Завичај "Слободна Крајина",  десио се 1995. године, након грађанског рата у Хрватској. Има код нас двојице опет нешто слично, заједничко везано за судбину Крајине. Кад сам напуштао Крајину 1960. године тада се десило прво велико од државе организовано исељавање Срба са подручја наше Општине Слуњ, наводно за потребе војног полигона. Кад је Сава под ратним насиљем 1995. напуштао Крајину, био је то њен дефинитивни слом и коначно решење српског питања у Хрватској. Колика је мржња према остатку остатака крајишких Срба, које душмански тероришу србомрзитељи уз наклоност државних власти Хрватске, сведоци смо и овогодишњег августа, када је ескалирало отворено насиље над несрећним народом. Сарађујемо у ангажману да о томе причамо и пишемо и оставимо трајно сведочанство о злочиначком етничком чишћењу српског крајишког народа са вековних огњишта.

            Све споменуто је било присутно, снажније него икад, у мојем осећању и овогодишње прве суботе у септембру, 07.09.2019, када се генерација матураната Економ-ске школе у Зрењанину из 1964. окупила на 55. годишњици матуре. Поновила се помисао да би за мене лично било боље да сам остао овде и у Београду студирао економију, јер ме тако не би снашла трагедија коју сам преживео! Ваљда је судбина тако хтела!?

            Милан Ливада      

НА ВИДЕЛО СА СКРИВЕНОМ ИСТОРИЈОМ

326. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 03.09.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НА ВИДЕЛО СА СКРИВЕНОМ ИСТОРИЈОМ

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 326.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај "Слободна Крајина".

            У недељи од 26. августа до 01. септембра 2019. године забележили смо како има изгледа да се, најзад, изнесе у нашу и светску јавност пуна истина о геноциду Хрвата над Србима у логору Јасеновац. Десиће се то захваљујући ангажману Јеврејина проф. др Гидеона Грајфа и истинитој причи у његовом делу Јасеновац - Аушвиц Балкана, Усташка империја окрутности. Дотле су српски владари пуних 55 година игнорисали истраживања и дела Србина проф. др Србољуба Живановића о Јасеновцу, а нарочито његову књигу Истина о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Тиме су потврдили злогласну максиму Успех се у Срба не прашта!?

            - Ово је прилика да се представи тужна и трагична историја која је била скривана деценијама, крајње је време да се разоткрију злочини криминалног усташког режима који је брутално убио стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и људи других нација - рекао је проф. др Гидеон Грајф у Матици српској у Новом Саду 27. августа 2019. Та историјска посета најстаријој и најзначајнијој културној институцији у Срба најеминентнијег познаваоца Холокауста десила се поводом промоције Грајфове књиге Јасеновац - Аушвиц Балкана, Усташка империја окрутности. Аутор књиге се захвалио домаћину на пријатељској добродошлици и истакао да је циљ његовог доласка успостављање сарадње између Србије и Израела и њихових академских институција. Узвратио је председник Матице српске проф. др Драган Станић оценом да Грајфова књига смешта феномен Јасеновца у компаративни међународни контекст, веома је живописна и утемељена на многим аргументима. Међу масом посетилаца овој промоцији била је и Јелена Радојчић Бухач, која је преживела логор Јасеновац Стара Градишка и којој је 89 рођака нестало у Другом светском рату.

            Пре описане промоције проф. Грајф је са двојицом сарадника посетио Архив Војводине, у којем му је стављен на увид Досије 562, из приватног фонда Славка Одића. Капиталан документ у досијеу је писмо које је анонимни "часни католик и Хрват" написао кардиналу Алојзију Степинцу. Предочио му је најмонструозније детаље зверстава које су хрватске усташе и припадници клера чинили према Србима на територији Независне Државе Хрватске. Писмо указује да је Степинац, бар од фебруара 1942, знао шта се дешава у НДХ-зији, а посебно у логору смрти Јасеновац. Београдска Политика је цитирала део да му писмо упућује "као човек човеку, као хришћанин хришћанину, да би га упознао да се већ целих 10 месеци Срби на најужаснији начин злостављају и убијају, њихова добра која вреде милијарде се уништавају, а да су стид, огорченост и срџба на лицу сваког часног Хрвата..." Проф. Грајф је том приликом указао да је тзв. усташко "коначно решење" почело одмах након проглашења НДХ, у априлу 1941, масовним покољем у Гудовцу, а да је нацистичко "коначно решење" почело 22. јуна у Бабином јару (Украјина), приликом операције "Барбароса".

            Милан Ливада 

           

КАДА ХРВАТСКА ПОЛИЦИЈА ТРАЖИ САМУ СЕБЕ?!

325. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 27.08.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КАДА ХРВАТСКА ПОЛИЦИЈА ТРАЖИ САМУ СЕБЕ?!

           

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 325.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај "Слободна Крајина".

                У недељи од 19. до 25. августа 2019. године забележили смо цинизам својствен ваљда само нашим комшијама у понашању према Србима, а огледа се у поступцима када хрватска полиција тражи саму себе?! У поменутом раздобљу десила се серија бруталних пребијања Срба повратника из егзила на вековна огњишта у Крајини, само зато што су гледали утакмицу Црвене звезде против швајцарског првака. Бурно о томе расправљамо овде у Војводини, у којој  је највише Срба из Хрватске, било да су раније дошли или су прогнани `95. Боле нас све ране рода нашега, поготово зато што су потпуно незаштићени и остављени на милост и немилост екстремним Хрватима, који не подносе ни тај остатак остатака српског крајишког народа и расистички се иживљавају над њим.

            У тој нашој кукњави над злехудом судбином преосталих Срба у Хрватској, објасни нам један добар познавалац тамошњих прилика, како у мноштву инцидентних прилика, у којима су жртве грађани српске националности, маскирани полицајци врше те бруталне насртаје и пребијања недужних грађана. Потом, после крвавог пира чији су егзекутори били, у полицијским униформама по службеној дужности траже носиоце нереда!? То је та ситуација када хрватска полиција тражи саму себе! Да ли ће после такве истраге истински батинаши да пријаве сами себе? Таман посла! У њиховим извештајима увек се такви догађаји квалификују као лакши инциденти, а починиоци недела према недужним Србима остају неоткривени!'

            У истом дану стигла је делимична потврда тачности претходног објашњења. Телевизија је саопштила вест да је у Ријеци ухапшен нападач на Србина повратника, коме је нанео тешке повреде у њеном предграђу, и да он ради МУП-у!? Какве ли ће правне егзибиције бити примењене у овом случају да се нападач оправда и остане некажњен?

            У јавним иступањима представника званичних институција Срба у Хрватској говорили су да су и ови напади мотивисани тиме што се ради о припадницима друге нациоаналности, а тек понекад је споменуто српско име. Милорад Пуповац је рекао да се они никад неће навићи на паролу "За дом спремни!" и да ће упознати надлежне европске институције са нападима на Србе. Зашто он као јавна личност и српски званичник не спомену оне две страшније и расистичке: "Уби, уби Србина" и "Србе на врбе"? Вероватно зато што је реч Србин јерес за хрватску јавност!? Разбојници у два села око Книна на смрт преплашене људе питају да ли слушају Томсона, који на масовним концертима и у свим приликама пева  злогласну претњу и позив на насиље "Уби, уби Србина!" Насиље ће се наставити до последњег Србина, јер надлежне институције из матице не реагују довољно енергично и дипломатским средствима да се расистичка пропаганда бар ублажи!

            Милан Ливада