354. Недељна хроника за Радио
Фрушка гора, за 16.06.2020.
од Хронике двовековних веза Крајине и Војводине
за емисију "Завичај - Слободна
Крајина"
КАД БИ И ДРУГИ
ЧИНИЛИ КАО НОЛЕ!?
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је
наша 354. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине
за емисију "Завичај - Слободна
Крајина".
Завршетак недеље од 08. до 14. јуна 2020.
је био у знаку затварања хуманитарног медијског тениског спектакла "Адрија
тур" у Београду. Током његовог тродневног трајања, од петка до недеље,
егзибиционо надметање најбољих тенисера света пратили су преко видео канала
милиони гледалаца на планети. Заслуга за овај планетарни догађај, у промоцији
Србије, Београда и тениског спорта,
припада Новаку Ђоковићу, првом тенисеру света и српском хуманитарцу без
премца. Београд је тих дана био тениски центар света у времену када још траје
прекид свих такмичења у овом спорту због пандемије корона вируса. Уочи припрема
турнира видели смо на телевизији како је Ноле са супругом Јеленом донирао
једној београдској здравственој установи милион долара за вредан апарат у
лечењу. Чувен је гест да је Ђоковић и Италији дао донацију за лечења од ковида 19.
Такво понашање највећег Србина у
овом нашем катастрофалном времену заслужује све комплименте и захвалност целе
нације и њених надлежних предводника. Ђоковић је талентом и самопрегорним радом
постао најбољи на свету у спорту којим се бави. Тај ход и трајање на висовима
светског броја један доноси и високе приходе. Ноле национале, међутим, није
заборавио на бедни положај свога народа. Када су га на једној конференцији за
медије питали о његовим приходим одговорио је да је непристојно о томе причати
када радник у његовој земљи нема ни 200 евра месечно!?
Зато смо овај наш осврт насловили: Кад би и други чинили као Ноле!? Мислимо, пре свих на српске тајкуне и челнике из
државног руководства, који су током своје тридесетогодишње владавине опљачкали
Србију и од ње од средњоразвијене направили насиромашнију земљу Европе! Да
имају имало хуманитарног нерва тешко је и замислити какав би резултат и одјек
њиховог доброчинства био у српском народу. Апсурдно је код споменутих и
помишљати на ту моралну компоненту, јер да имају морала не би се у пљачки
Србије спрдали са стварношћу да фабрику присвоје за један динар?! У тој српској
трагедији Ђоковићево доброчинство делује као идеал недостижан српским
богаташима, а о тајкунима и владарима не вреди ни говорити!?
Тако је то у земљи Србији, а докле
ће не знамо!?
Милан Ливада