НЕ СПОМИЊАТИ СРПСКО ИМЕ

356. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 07.07.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

НЕ СПОМИЊАТИ СРПСКО ИМЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 356. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 29. јуна до 05. јула 2020, правимо осврт на изборе за Сабор Хрватске, одржане 05. јула. Из контекста свега, што је везано за овај битан друштвено-политички догађај, нас интересује само третман српске националне мањине у тој комшијској држави. Знамо да је тај однос са хрватске стране у свему дискриминаторски и после злочиначког прогона 1995. Онај остатак остатака Срба у Хрватској изложен је непрекидној расистичкој пропаганди оличеној: на разбијању табли са натписима на ћирилици; на слоганима "Уби, уби Србина", "Србе на врбе", "Идите у Србију" и разне друге облике говора мржње, понижавања и негације српског имена. Овом приликом спомињемо само неке фрагменте из говора Срба у Хрватској и Срба из Србије, који су се огласили пред тв камерама на сам дан избора. За све је било карактеристично да су се трудили да не спомињу српско име, а кад су то морали онда су се малтене извињавали, чиме су манифестовали аутошовинизам и самопорицање.

            Те недеље током избора, у јутарњим часовима на РТС-у 1 је гостовао млади историчар, наше горе лист, који је 1995. као дечак био у избегличким колонама крајишких Срба. Једном се само усудио да у ублаженој форми каже да се "...може рећи да антисрпска пропаганда не престаје". Репортер РТС-а из Београда, који је "уживо" извештавао са избора у Загребу, за тамошње Србе је готово стопостотно употребљавао израз "наши људи"! Вечити лидер Срба у Хрватској проф. др Милорад Пуповац је дидактички казао да би Хрватска требало да престане да се негаторски односи према српској националној мањини. По нашем утиску једино је одлучно деловао став проф. др Дејана Јовића, Србина са загребачког Факултета политичких наука, да би припадници нове генерације младих, који су се одлучили да живе у Хрватској, требало да јасно и гласно говоре да су Срби, да тиме недвосмислено одреде свој идентитет и покушају да се изборе за равноправност...

            Ситуација је таква зато што из Београда, из надлежних државних институција нема јасне и одлучне политичке и дипломатске подршке српској мањини у Хрватској, наравно и другим државама. По свим међународним стандардима матична држава има право и обавезу да брине о својој дијаспори. Тамо где има проблема пише се бела књига чији се садржај презентује у Уједињеним нацијама и другим надлежним светским институцијама. Србија ревносно испуњава обавезе према националним мањинама на њеној територији.

Медјутим, одувек није бринула о Србима у дијаспори, што нажалост траје и даље.

           

Милан Ливада     

ТРИ УЗДАНИЦЕ У МАТИЦИ СРПСКОЈ ЗА КРАЈИШКУ СТВАР

355. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 30.06.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

ТРИ УЗДАНИЦЕ У МАТИЦИ СРПСКОЈ

ЗА КРАЈИШКУ СТВАР 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 355. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У другој половини јуна 2020, догађај над догађајима у целокупној српској култури била је 129. Скупштина Матице српске у Новом Саду. Зашто такав  врхунски културни догађај има значај  и за крајишку ствар, чијом се тематиком бавимо у овом медијском ангажману?! Зато што је та најстарија и најзначајнија књижевна, културна и научна институција у Срба једина показала интерес да се бави и крајишком тематиком. Тиме нам је омогућено да на најкомпетентнијем месту негујемо крајишку културу сећања. Јер, по званичном становишту прећутно није пожељно да се крајишко име уопште спомиње у јавном дискурсу и ангажману било које врсте!

            Дужни смо да још са реченицом две допунимо представу о величини ове јединствене српске културне институције. Ово је била 129., а за четири године биће 300. Скупштина  и равно 200  година од оснивања Матице српске 1826. у Пешти. У њеном оснивању учествовали су и знаменити Крајишници у ондашњем аустријском царству. Било је то време конституисања националних држава у Европи. Србима је такво право оспоравано јер су они, по германским и романским доктринама, били неисторијски народ, којем је намењено да буде у њиховом ропству. Матица је у тим околностима успешно радила на просвећивању српског рода и дала немерљив допринос мисији националног освешћивања, ослобађања из турског и аустроугарског ропства и стварања националне државе. И данас Матица српска успешно ради на стварању највећих српских државних и националних вредности као што су Српска енциклопедија и антологијска едиција Десет векова српске књижевности.

            Што се тиче очекивања Крајишника од њихове три узданице у новоизабраним органима Матице верујемо да ће и ту бити резултата. По трећи пут узастопно изабрани председник Матице српске проф. др Драган Станић показао је пуно разумевање за иницијативе прогнаних Крајишника и у окриљу ове установе је формирао Крајишки одбор. Новоизабрани генерални секретар Матице српске др Милан Мицић, који је крајишког порекла, већ је обећао да ће из нове позиције бити ангажован и на садржајном раду Крајишког одбора. Трећи Матичин функционер, члан њеног Управног одбора проф. др Душан Иванић, емеритус је истовремено и председник Крајишког одбора па ће сада имати више могућности у креирању програма и плана рада тога органа. Све у свему коначно је и крајишка ствар нашла своје место у окриљу најеминентније националне невладине институције са блиставом традицијом, а надамо се да ће таква бити и њена будућност.

            Милан Ливада