НЕ СПОМИЊАТИ СРПСКО ИМЕ

356. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 07.07.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

НЕ СПОМИЊАТИ СРПСКО ИМЕ

 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 356. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У недељи од 29. јуна до 05. јула 2020, правимо осврт на изборе за Сабор Хрватске, одржане 05. јула. Из контекста свега, што је везано за овај битан друштвено-политички догађај, нас интересује само третман српске националне мањине у тој комшијској држави. Знамо да је тај однос са хрватске стране у свему дискриминаторски и после злочиначког прогона 1995. Онај остатак остатака Срба у Хрватској изложен је непрекидној расистичкој пропаганди оличеној: на разбијању табли са натписима на ћирилици; на слоганима "Уби, уби Србина", "Србе на врбе", "Идите у Србију" и разне друге облике говора мржње, понижавања и негације српског имена. Овом приликом спомињемо само неке фрагменте из говора Срба у Хрватској и Срба из Србије, који су се огласили пред тв камерама на сам дан избора. За све је било карактеристично да су се трудили да не спомињу српско име, а кад су то морали онда су се малтене извињавали, чиме су манифестовали аутошовинизам и самопорицање.

            Те недеље током избора, у јутарњим часовима на РТС-у 1 је гостовао млади историчар, наше горе лист, који је 1995. као дечак био у избегличким колонама крајишких Срба. Једном се само усудио да у ублаженој форми каже да се "...може рећи да антисрпска пропаганда не престаје". Репортер РТС-а из Београда, који је "уживо" извештавао са избора у Загребу, за тамошње Србе је готово стопостотно употребљавао израз "наши људи"! Вечити лидер Срба у Хрватској проф. др Милорад Пуповац је дидактички казао да би Хрватска требало да престане да се негаторски односи према српској националној мањини. По нашем утиску једино је одлучно деловао став проф. др Дејана Јовића, Србина са загребачког Факултета политичких наука, да би припадници нове генерације младих, који су се одлучили да живе у Хрватској, требало да јасно и гласно говоре да су Срби, да тиме недвосмислено одреде свој идентитет и покушају да се изборе за равноправност...

            Ситуација је таква зато што из Београда, из надлежних државних институција нема јасне и одлучне политичке и дипломатске подршке српској мањини у Хрватској, наравно и другим државама. По свим међународним стандардима матична држава има право и обавезу да брине о својој дијаспори. Тамо где има проблема пише се бела књига чији се садржај презентује у Уједињеним нацијама и другим надлежним светским институцијама. Србија ревносно испуњава обавезе према националним мањинама на њеној територији.

Медјутим, одувек није бринула о Србима у дијаспори, што нажалост траје и даље.

           

Милан Ливада