ТРИ УЗДАНИЦЕ У МАТИЦИ СРПСКОЈ ЗА КРАЈИШКУ СТВАР

355. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 30.06.2020.

од  Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина"

ТРИ УЗДАНИЦЕ У МАТИЦИ СРПСКОЈ

ЗА КРАЈИШКУ СТВАР 

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 355. Недељна хроника из Хронике двовековних веза Крајине и Војводине за емисију "Завичај - Слободна Крајина".

                У другој половини јуна 2020, догађај над догађајима у целокупној српској култури била је 129. Скупштина Матице српске у Новом Саду. Зашто такав  врхунски културни догађај има значај  и за крајишку ствар, чијом се тематиком бавимо у овом медијском ангажману?! Зато што је та најстарија и најзначајнија књижевна, културна и научна институција у Срба једина показала интерес да се бави и крајишком тематиком. Тиме нам је омогућено да на најкомпетентнијем месту негујемо крајишку културу сећања. Јер, по званичном становишту прећутно није пожељно да се крајишко име уопште спомиње у јавном дискурсу и ангажману било које врсте!

            Дужни смо да још са реченицом две допунимо представу о величини ове јединствене српске културне институције. Ово је била 129., а за четири године биће 300. Скупштина  и равно 200  година од оснивања Матице српске 1826. у Пешти. У њеном оснивању учествовали су и знаменити Крајишници у ондашњем аустријском царству. Било је то време конституисања националних држава у Европи. Србима је такво право оспоравано јер су они, по германским и романским доктринама, били неисторијски народ, којем је намењено да буде у њиховом ропству. Матица је у тим околностима успешно радила на просвећивању српског рода и дала немерљив допринос мисији националног освешћивања, ослобађања из турског и аустроугарског ропства и стварања националне државе. И данас Матица српска успешно ради на стварању највећих српских државних и националних вредности као што су Српска енциклопедија и антологијска едиција Десет векова српске књижевности.

            Што се тиче очекивања Крајишника од њихове три узданице у новоизабраним органима Матице верујемо да ће и ту бити резултата. По трећи пут узастопно изабрани председник Матице српске проф. др Драган Станић показао је пуно разумевање за иницијативе прогнаних Крајишника и у окриљу ове установе је формирао Крајишки одбор. Новоизабрани генерални секретар Матице српске др Милан Мицић, који је крајишког порекла, већ је обећао да ће из нове позиције бити ангажован и на садржајном раду Крајишког одбора. Трећи Матичин функционер, члан њеног Управног одбора проф. др Душан Иванић, емеритус је истовремено и председник Крајишког одбора па ће сада имати више могућности у креирању програма и плана рада тога органа. Све у свему коначно је и крајишка ствар нашла своје место у окриљу најеминентније националне невладине институције са блиставом традицијом, а надамо се да ће таква бити и њена будућност.

            Милан Ливада