Сава Мркаљ

Десета Недељна хроника за Радио Срем, за 10.06.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша десета Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За минулу недељу, од 03.06. до 10.06.2013, за тему смо узели једно подсећање на неспорно великог, а махом заборављеног ствараоца са крајишког простора. То је наш Кордунаш Сава Мркаљ.

Повод за то је веома значајан. У Летопису Матице српске, најстаријем живом књижевном часопису у Европи, појавила се песма Одзив Сави Мркаљу. Аутор је Миодраг Матицки, стваралац широког спектра и високе репутације. Истовремено је он подпредседник Матице, најеминентније и најстарије културне институције у Срба. Кад песник таквог ранга нађе инспирацију, да актуелним стиховима одговри данас и овде, на Мркаљеву песму Јао... триста пута, насталу пре више од два века, онда ми то доживљавамо као признање стваралачким висовима нашег земљака. Истовремено је то, у неку руку, и рехабилитација неправедно запостављеног Мркаља од званичне културне и сваке друге српске политике.

Својеврсни је куриозитет да током 2013. бележимо две годишњице, из само 50 лета дугог Мркаљевог живота. Навршава се 230 година од његова рођења 1783. у Сјеничаку, на Кордуну и 180 година од упокојења у Бечу. Морамо да споменемо да су у прошлости, али и данас то чине, бројни утицајни, али крајње злобни људи, то што је злосрећни Сава умро у бечкој душевној болници, користили и користе да негирају његово целокупно дело! На једном стручном скупу у Новом Саду 2010. је саопштено, и у књизи објављено, да Мркаљ није имао душевне сметње, него је стално био под невиђеним притиском окружења.

Удружење грађана Завичајна група Крајина Војводина, са посебним пијететом баштини сећање на овог нашег славног земљака. Мркаљ је на челу наше крунске рубрике Галерија грађана света у двомесечнику Глас Крајине у Војводини. Зашто? Зато што пишемо Хронику двовековних веза Крајине и Војводине, а она почиње у освит модерних европских цивилизација, међу којима је и Српска сељачка револуција. Познато је да се историја модерних европских држава рачуна од Француске буржоаске револуције 1789. Међутим, у српској свести није укорењено да је језичка култура водећа у државном, националном, културном и сваком другом идентитету. Зато Срби не уважавају чињеницу да су на самом почетку имали првог модерног реформатора српске ћирилице Саву Мркаља. Зато смо захвални Матици српској и господину Матицком што су се, у ове две годишњице везане за нашег Кордунаша, сетили његова дела и одали незамењиво признање Сави Мркаљу.