Девета Недељна хроника за Радио Срем за 02.06.2013.

Девета Недељна хроника за Радио Срем за 02.06.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша девета Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Определили смо се да за минулу недељу, од 17.05. до 02.06.2013. издвојимо тему која живот значи. Почећемо анегдотом из Војводине. Био је скуп бивших студената у Бечу.У том часу окупљени су били индустријалци и велепоседници широм Европе. Хвалили су се својим фабрикама и другим предузетничким успесима. На крају је један из династије Дунђерских рекао: - све бих то ваше дао за добру мајску кишу!

Поседовао је наречени Дунђерски велике комплексе плодних војвођанских ораница и мајске кише су биле пресудне за добар род. Сведоци смо да је управо минулог маја текуће године било превише киша и невремена које је нанело непроцењиве штете у пољопривреди. А баш се причало како је година понела. Још је у блиском сећању лањска катастрофална суша, која је дотукла ионако недовољну производњу хране за потребе српског друштва.

Постоји историјска прича да у Србији не може да буде глади?! Наша стварност пружа, међутим, безброј примера да се и те како гладује?! Бројне породице, у којима битише више генерација, живе од једне скромне пензије! Баш су током маја почеле, и још се воде, жестоке полемике у Скупштини Србије и државном врху: како смирити тешку економско социјалну ситуацију? Тражи се смањење пензија. А више од 700 хиљада пензионера прима месечну пензију мању од 20 хиљада динара! Заиста, може ли се и њима смањити примања?!

Егзистенцијални страх и упитаност: како преживети кризу?! – тресе велике масе сиромашног становништва. Додатну зебњу и неспокој уносе изјаве државних званичника да је ситуација толико алармантна да ће људи остати без панзија и плата?! Тешко је разумети такво катастрофално стање у српској економији одавде са простора Бачке, најплодније земље у Европи! У Новом Саду, српској престоници у производњи хране, народне кухиње не могу да задовоље ни трећину потреба за једним оброком дневно. Заиста, да ли је власт толико неспособна да не може да организује ни довољну производњу хране за потребе свог становништва?!

У контексту приче о жалосној српској стварности, посебно је питање: како преживљавају избеглице, кад је матичном становништву тако тешко?! И ту је Србија рекордер, јер је по броју избеглица на првом месту у Европи. То су наши прогнани Крајишници, који се сналазе како знају и умеју, јер им истинску бригу и помоћ нико не нуди, а они сами су немоћни да решавају своју тужну судбину!

* * *

И, на самом крају, после ове мучне, али неизбежне теме, кратка вест, хвале вредна. Београдски медији су јуче и данас запажено подсетили на годишњицу Теслиног боравка у српској престоници. Наш најчувенији Србо Американац Никола Тесла
боравио је 01. и 02. јуна 1892. године у Београду. Рекао је тада, да не може речима да изрази своја снажна српска осећања, у амбијенту таквог гостопримства и пажње која му је указана. А, данас га својатају и они који су му родну кућу и родни Смиљан варварски разорили!