11. Недјељна хроника

11. Недељна хроника за Радио Срем, за 16.06.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НАСИПЕ НИСУ МОГЛИ ДА ОПЉАЧКАЈУ

АЛИ СУ МЛАДОСТ НЕМИЛИЦЕ УНИШТАВАЛИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша 11. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Током недеље од 10. до 16. јуна 2013. направили смо две белешке о нашим судбинама данас и овде у Војводини и крајишким страдањима у прошлости.

Јуче, 15.06. кад је ова белешка писана и данас 16. јуна, кад се емитује, врх поплавног таласа Дунава кулминира у Новом Саду. Највећа европска река направила је праву пустош по европским државама, посебно у моћној Немачкој, на крају овог сувише кишног пролећа. Све указује да ће насипи у Војводини, и даље у Србији, и овога пута издржати. Одмах пада у очи нелогичност и упитаност: како то да се Европа не може заштитити од поплава, а Србија може?!

Потписник овог текста је новинар хроничар на војвођанском простору безмало пола века. Последња велика поплава од Дунава десила се 1965. године. Врх поплавног таласа у Новом Саду је био 766 центиметара. После тога од Бездана до Ђердапа на обалама Дунава направљени су стамени насипи висине 8,5 метара. Прекорачени су европски стандарди у висини насипа који износе 5,5 метара. Зато Европа има проблема, а замислите - Србија нема.

Међутим, нико од званичника, нити медија не спомиње заслуге претходних генерација и плејаде врхунских стручњака за водопривреду, који су нам у наслеђе оставили такво капитално дело! Срећом, транзиционе владајуће гарнитуре насипе нису могле да опљачкају, као што су то учиниле са фабрикама, банкама, робним резервама... па мирно спавамо поред никад већег Дунава!

Друга белешка је сасвим другог садржаја. Два историчара млађе генерације у Музеју Војводине у Новом Саду одржала су 14. јуна меморијално предавање о Битци на Сутјесци. Наиме, јуче 15. јуна била је 70. годишњица од завршетка ове стравичне битке у Другом светском рату, која је трајала од 15. маја до 15. јуна 1943. Зашто то уопште спомињемо?! Па, зато што су главни борци и страдалници у тим планинским беспућима били управо наши Крајишници! И то млади, готово две трећине бораца су били млађи од 25 година! Било је тек двадесетак хиљада партизана, наспрам осам пута бројнијих немачких, усташких, бугарских и других квинслишких јединица.

Пробили су обруч после месец дана неравноправне борбе, а пола месеца су јели корење и траве, јер никакве друге хране нису имали. Више од половине тих храбрих крајишких момака и девојака је погинуло или су остали трајни инвалиди. Тако је било и пре, а наставило се и после Сутјеске – немилице је уништавана српска младост, а међу њима су најбројнији страдалници били баш Крајишници.

Милан Ливада