Ни права ни правде за Крајишнике

19. Недељна хроника за Радио Срем, за 11.08.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НИ ПРАВА НИ ПРАВДЕ ЗА КРАЈИШНИКЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша 19. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Из нашег посматрања збивања у недељи од 05. до 11.08.2013., направили смо осврт на ситуацију, како за Крајишнике и даље нема ни права ни правде! Откуд нам такав закључак?! Отуда, што смо били сведоци наивних надања и казивања прогнаних Срба Крајишника. Говорили су, до средине 2013., како ће се, тобоже, све променити кад Хрватска постане чланица Европске уније. Веровали су да ће њени државни органи, којима се морају обраћати, да би насиљем одузето евентуално повратили, примењивати европске стандарде у заштити њихове имовине и личних, грађанских и људских права.

Видело се на самом почетку, битисања Хрватске као чланице ЕУ, да су надања наших земљака била залудна. Саопштено је, одмах, да на листама осумњичених за ратне злочине има више од хиљаду и пет стотина Срба. После етничког чишћења и у процесу учлањења у ЕУ, било је у оптицају чак пет шест хиљада крајишких имена за процесуирање. Са српске стране је било захтева и очекивања да ће листа бити повучена! Сада је очигледно да многи и даље неће моћи да мирно спавају.

Најшокантније је било хапшење 12 српских сељака у селу Трпињи, крај Вуковара, само 10 дана по уласку у Европску унију. У рано јутро (11.07.2013.) бројне снаге маскиране и наоружане хрватске полиције, док су деца још спавала, упадале су у куће, хапсиле на смрт престрављене људе, као да су најгори криминалци. Оне који су кренули или већ били на њивама, скидали су са трактора или јурили по атару. Апсурдно је, да је то рађено на основу пријава Хрвата из околине још из 2001. године. Напаковали су им да су, као припадници територијалне одбране и милиције 1991. убили 12 цивила и најмање 60 заробљеника хрватске националности.

Јасно је свима, говорили су ојађени сељаци новинару Новости, да је то насилно застрашивање и притисак на преостале Србе да се и они иселе.

Сасвим је, супротно, понашање хрватских власти кад требају да се утврде злочини над Србима Крајишницима, почињени од стране њихове војске и полиције. Једноставно неће, јер им се може, да дозволе ексхумацију масовних гробница. Зато хиљаде крајишких породица, које су изгубиле некога свога, још не знају где је погинуо и да ли је сахрањен?! Када су, на једвите јаде, обављене ексхумације: прошле јесени у Шибенику и овог пролећа у Задру ископани су посмртни остаци 87 Срба.

И, на крају, сведочење Пере К. Издржао је више година у прогонству. Покушавао је да ради све и свашта, да би преживео. Кад је постало неподношљиво у избеглиштву вратио се на спаљено родно крајишко имање. Како су га дочекали и шта су му рекли комшије Хрвати?: - Мајку вам српску, толико смо вас клали и кољемо, а ви опет долазите! Докле ћете!?! Језиво је чути, а камоли доживети!

Милан Ливада