Симетрија по сваку цену

20. Недељна хроника за Радио Срем, за 18.08.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

СИМЕТРИЈА ПО СВАКУ ЦЕНУ

`Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша 20. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Пре преласка на нашу вечерашњу тему, само ћемо на кратко да скренемо пажњу, да је ово 20. Недељна хроника, да траје пуних 5 месеци, у којој из недеље у недељу бележимо неки значајан делић из наше трагичне крајишке историје.

Тако смо за недељу од 12. до 18.08.2013. направили осврт на догађај везан за етничко чишћење наше Крајине. Група грађана из Новог Сада, која је себе помпезно назвала Удружење учесника рата са простора бивше Југославије, била је 04.08.2013, дакле на дан егзодуса Крајишника 1995, на парастосу у тамошњој цркви, на Жировцу. То је простор на левој обали Уне, на граници са Републиком Српском, где је погинуло на стотине крајишких војника и цивила, у завршним операцијама, у грађанском рату у Хрватској.

Након догађаја, у поруци на интернету, челник групе и вођа експедиције се хвалио како је одлазак успео. У захвалници онима који су им помогли, посебно је истакао градоначелника Новог Сада, који им је дао аутобус. Жестоко се обрушио на оне истакнуте, који су позвани, а нису ишли с њима.

Миноран је то догађај и остао би потпуно незапажен да у Градску скупштину Новог Сада није стигао захтев Удруге бранитеља из Копривнице да они овде обележе, тобожње, њихово страдање?! У изјави за телевизију, у првом реаговању, у одсуству градоначелника, споменути актер одласка на парастос у Жировац, невешто муцајући је објашњавао да, као то не може да буде прихваћено, јер нису Хрвати овде гинулу, а Срби тамо јесу! Градоначелник је, разуме се, по повратку са пута из иностранства изјавио да он неће да дозволи, да се у Новом Саду, мимо свих нормалних резона, постави било какво обележје, јер овде никаквих ратних операција није било!

Да ли ће и каквих реперкусија да буде поводом овог спора? – остаје да се види. Међутим, нама који добро познајемо крајишке прилике, и у прошлости и у савремености, пада у очи како Хрвати, свагда и свагде, траже симетрију по сваку цену за злочине које су починили над недужним српским народом! У конкретном, актуелном случају, парадокс је очигледан: какве везе има Нови Сад са злочинима почињеним од стране хрватских војних формација на Жировцу!? Парадокс је, такође, присутан и у ангажману Удружења учесника рата са простора бивше Југославије! С ким то они хоће да се удружују?!

Из овог замешатељства као да се назире, да неко поново жели братство-јединство! Сведоци бруталних усташких злочина у НДХ-азији над српским крајишким народом, са гнушањем се сећају, како је након Другог светског рата, у другој Југославији, прокламовано братство-јединство, као начин живљења у заједничкој држави! Изједначени су жртве и злочинци! Јер, није било правне, него је доминирала партијска држава! Процесуиран је мали број злочинаца, из врха власти, а масе зликоваца су остале некажњене! Од српских жртава је тражено да се усташки злочини опросте и забораве! Пошто су српски комунисти то прихватили злочини су се поновили `91! Ко то поново хоће да занемари понижења и злочине над српским крајишким народом?!

Милан Ливада