Рат још траје

18. Недељна хроника за Радио Срем, за 04.08.2013.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

РАТ ЈОШ ТРАЈЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радио Срема. Ово је наша 18. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

На чудесан се начин вечерас наша 18. Недељна хроника поклопила са 18. годишњицом најцрњег датума у вишевековној историји Срба Крајишника. Одмах су нам се, при помену ове крајишке голготе, наметнули стихови бесмртног Петра Петровића Његоша из Горског вјенца: “Црни дане, о црна судбино, ој кукавно српство угашено...“ Дакле, на данашњи дан (04.08.2013.), пре 18 година (04.08.1995.) десило се етничко чишћење наше Крајине, по бруталности без преседана, од хрватских војних и полицијских формација. Ту трагедију својих Крајишника најдоследније, уз највишу могућу компетенцију, прати, истражује, бележи и публикује текстове и књиге о томе проф. др Светозар Ливада.

Боравио је проф. Ливада пролетос у Војводини: у Сомбору и Чонопљи, у којима живе његови најрођенији: сестра и брат, са породицама. Била је промоција његове најновије књиге Страдања и надања. Мада није миљеник медија, зачудо је водећи војвођански лист Дневник објавио интервју с њим. Нама се посебно допало његово схватање – да је свако крајишко насеље, за њега као социолога села, његов завичај. Јер, назив ове емисије је Завичај, а наше удружење грађана је Завичајна група Крајина Војводина.

Свето је, како га колоквијално зову његови Кордунаши, још у својству свеучилишног професора у Загребу, на катедри за социологију села, посебно и детаљно, научном методологијом, описао сва сеоска насеља у Хрватској. Чинио је то током грозног грађанског рата 1991-1995. и после, у поратном раздобљу. Крајина му, после свега, личи на мјесечеву површину, онако спаљена и опљачкана.

У том несебичном ангажману, а упоредо и као оснивач и председник Заједнице Срба у Загребу, проф. Ливада је створио волуминозно дело непроцењиве вредности.У њему је садржана непобитна истина о зверском сатирању и затирању наше Крајине и некажњеном злочину за то варварство. Наше је мишљење да бољег и документованијег извора сазнања, о злосрећној крајишкој историји, од ове студије нема. У којој ће мери садашње и будуће генерације Срба Крајишника то уважавати и користити, остаје да се види. Међутим, како ствари сада стоје, ангажман и дело професора Светозара Ливаде, чини се, на једнокој дистаници држе и Срби и Хрвати?! Зашто?! Зато што се, у истраживању и публиковању критички интонираних сазнања, понаша у духу оне народне поуке: „...ни по бабу ни по стричевима...“ Једнако је критичан према хрватским и српским глупостима – а истина погађа актере нечовештва!

Завршићемо овај кратки осврт са самосвојном тврдњом, боље рећи тезом професора Ливаде о грађанском рату у Хрватској, што је поновио и приликом споменуте посете Војводини: Рат је био договорен, необјављен, ниског интензитета, ужасног бруталитета - и још траје ...?! Заиста, није увек лако разумети проф. др Светозара Ливаду!

Милан Ливада