Ни пшенице нема као лане, али ипак довољно за домаћи хлеб

67. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 22.07.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НИ ПШЕНИЦЕ НЕМА КАО ЛАНЕ, АЛИ ИПАК ДОВОЉНО ЗА ДОМАЋИ ХЛЕБ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 67.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Јулска недеља, на коју се односи ова наша хроника од 14. до 20.07.2014. године, била је у знаку завршетка овогодишње жетве пшенице на плодним и родним простран-ствима војвођанске равнице. И овде је, као уосталом у безмало свим секторима српске привреде, овогодишња жетва знатно мање берићетна него претходног лета. Ипак, биће пшенице довољно за домаћи хлеб, што је олакшање првенствено за крајишке избеглице, које таворе у безизлазу.

Знамо да је дуго владало уверење и говорено да у Србији не може да буде глади. Није више тако! Лане је, баш у јеку жетве пшенице, заштитник грађана у Новом Саду, дакле у српској престоници у производњи хране, изјавио за новине да му сваки дан долази пет-шест радно способних људи да траже хлеб или новац! Сличне изјаве су за медије давали и у другим социјалним установама. Дуго су се многи људи стидели да кажу да су гладни. Годинама Новим Садом круже приче да и пристојни људи кришом преврћу по контејнерима. У истом граду народне кухиње свакодневно услуже једним оброком више хиљада Новосађана. Кажу да су потребе три пута веће, али Град ништа не чини да све гладне задовољи бар једним оброком дневно! Ретко надлежни говоре јавно о овој теми – ваљда зато да не наруше сопствени имиџ?! Сигурно је да би у добро организованом друштву, што српско дакако није, било бар хлеба за све.

Према извештају са пожњевених житних поља, који је емитовала Телевизија Војводине у ноћном Дневнику у суботу 19.07.2014, у силосе је смештено око два и по милиона тона пшенице овогодишњег рода. Лане је било више од три милиона тона хлебног жита. Познато је да праву слику о економској ситуацији једне државе првенствено пружа податак колико пшенице производи, јер је то стратешки производ за прехрану њеног становништва. Србија би по том параметру требала да добро стоји. Међутим, знамо да су избијале многе афере да српску пшеницу за свој рачун извозе тајкуни, да су чак биле испражњене и државне резерве, али је све заташкано. Зато имамо појаву глади у најсиромашнијим слојевима српског друштва. Ствари се из године у годину понављају и погоршавају, па нам остаје да видимо да ли ће тако бити и са овогодишњом успешном жетвом пшенице.

Милан Ливада

　

　

　

Какав нам је однос према антифашизму

66. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 15.07.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КАКАВ НАМ ЈЕ ОДНОС ПРЕМА АНТИФАШИЗМУ?!

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 66.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Јулска недеља на коју се односи ова наша хроника, од 07. до 13.07.2014. године, почела је значајним историјским датумом према којем нам је, већ подуго у процесу транзиције, однос нејасан. Седми јул је у бившој заједничкој држави Југославији био одређен као Дан устанка народа Србије. Славио се 07.07.1941. године као почетак отпора окупацији нацистичке Немачке у Другом светском рату. Био је то антифашизам који у Европи има трајну највишу међународну друштвену вредност. Међутим, са српским анти-фашизмом није тако! Како и зашто?!

Пратили смо и забележили да је минулог понедељка, дакле 07.07.2014. године, најзначајнији скуп бораца био код великог споменика на Иришком венцу – у знак сећања на српски антифашизам. У Новом Саду су делегације покрајинске и градске власти положиле венце на спомен-обележја антифашизму. Слушао сам сутрадан увече, пре почетка неке утакмице са актуелног Светског првенства у фудбалу у Бразилу, коментаре мога стрица борца из Другог светског рата: - Свака част, Војводина се како тако одужила бројним антифашистима и њиховом потомству, јер овде живи највише бивших бораца из крајишких и војвођанских бригада. А у Београду ништа, није било на телевизији никаквих извештаја да је негде обележен 7. јул. Сложили смо се у оцени да смо таквим игнорантским односом званичне државне политике према носиоцима антифашизма највише погођени управо ми Крајишници Војвођани. Чудно је да се свим силама хоће у Европску унију, а не вреднује се антифашизам онако како то Европа чини!

Са скупштинске говорнице рекао је једном приликом, док је још био тврда опозиција, актуелни шеф државе: - Доста сте владали ви партизани и ваша деца, пустите нас четнике и нашу децу да ми владамо! Није спорно да смо имали и партизане и четнике – али докле ће да траје тај рат и нетрпељивост између њих. Може ли се то једном за свагда разјаснити и градити понашање како Бог заповеда?! Упутио је патријарх српски одавде из Војводине недавно упозорење: - Српски народ мора да буде јединствен или ће нестати!

Милан Ливада

Допринос сећању на родни Смиљан Николе Тесле

65. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 08.07.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

 

ДОПРИНОС СЕЋАЊУ НА РОДНИ СМИЉАН НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 65. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За прву јулску седмицу, од 30.06. до 06.07.2014. године, поводом 10. јула (1856.) рођендана Николе Тесле, рећи ћемо нешто о једном доприносу сећању на родни Смиљан овог знаменитог Србо-Американца. То је, у ствари, књига о трагичној судбини српског народа у овој личкој општини, које више нема.

У 87. години живота Дане Р. Ластавица, избеглица из Лике у Војводини, је успео да штампа и изда своју нову књигу И у родном Смиљану Тесле Николе побијени Срби вјере православне 1941 - ...? Према службеној статистици, предочава нам овај неуморни истраживач, у Смиљану је 1941. године живео 621 православни Србин. Одмах на почетку Другог светског рата, те исте године, злочиначке формације НДХазије су на различите начине убиле укупно 585: мушких 290 и женских 295 становника Смиљана. Страдање се поновило 1991. године, у грађанском рату и распаду бивше заједничке државе Југославије. Тада је у Смиљану убијено 20 Срба, међу којима је било 8 који су преживели `41. Тиме је српски народ нестао из Теслиног завичаја, као и сви објекти који су подсећали на овог великана. Неизоставно овом приликом указујемо на оцену историчара др Момчила Диклића, рецензента књиге. – Аутор наведеног рукописа припада ретким појединцима, истраживачима, који су преко шездесет година бави новијом историјом страдања српског народа, а посебно првим великим логором у НДХ тј. Концентрационим логором Госпић – написао је Диклић и додао: - Ластавица се афирмисао као један од најбољих зналаца ове веома комплексне тематике, деценијама увелико скриване од јавности, све до пропасти СФРЈ. Дане се снажно супроставио овој табу-теми, односно тврдњама да је логор Јадовно био главни логор НДХ пре Концентрационог логора Јасеновац. Он доказује, мерљивом аргументацијом, да је први велики логор у НДХ био Концентрациони логор Госпић, а логор Јадовно само један његов део, што јесте историјска чињеница... закључује Диклић.

Појавиле су се у медијима стидљиво вести да би поводом Теслиног рођендана у Срему требао да буде један значајан скуп. Наиме, наговештено је да ће се поред манастира Шишатовац правити реплика Теслиног Смиљана. Биће то, ако се оствари, велики подухват у знак трајног сећања на непревазиђеног генија Николу Теслу.

Милан Ливада

Српске поделе и у одавању поште жртвама

64. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 01.07.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

СРПСКЕ ПОДЕЛЕ И У ОДАВАЊУ ПОШТЕ ЖРТВАМА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 64. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

За последњу јунску седмицу, од 23. до 29.06.2014. године, издвојили смо осврт на комеморације жртвама усташког геноцида на Велебиту и тужне српске поделе у одавању поште невино страдалим. Пре писања и слања овог прилога за емисију Завичај, у недељу поподне 29. јуна, одгледао сам Дневник Радио Телевизије Војводине у 17 часова. У три немуште реченице обавештени су гледаоци, да је тога дана на Јадовну био комеморативни скуп, у знак сећања на више од 40 хиљада жртава у том логору смрти. Таква вест ни овом хроничару, који то прати и подоста зна, није много значила, а обичном гледаоцу није пружила баш ништа. Таква је, на жалост, званична верзија у обавештавању јавности путем јавног сервиса о сећањима потомства на српске жртве: да се о томе што мање говори да се не вређају осећања злочинаца?! Током дуготрајног периода комунистичке владавине о томе се није ни смело говорити, да се не би реметило братство и јединство југословенских народа и народности! Сада у тобожњој владавини демократије државни званичници и политичари Србије настоје да се то што мање примети у јавности, да им Хрватска не би реметила кандидатуру за Европску унију!

Кад је у питању конкретан случај, о којем говоримо, они који су одлучили да не забораве страдање својих најближих у велебитским јамама, срећом су понешто дознали из београдске Политике, од 25.06.2014. Наиме, предзадње недеље минулог месеца, дакле 22. јуна, обележено место злогласне усташке јаме походили су чланови Удружења „Јадовно 1941.“ Њих предводи Душан Басташић,

универзитетски професор у Бањалуци. Он је син жене која је била бачена у јаму у Јадовну, али се пуким случајем спасла. Било је двадесетак таквих случајева из 140 јама на Велебиту. Басташић је основао споменуто удружење и 2010. године установио „Дан сећања на Јадовно 1941.“ Ишао је досад на Јадовно заједно са политичарима, а онда је ове године приликом обележавања Јасеновца на телевизији изјавио да се ове комеморације не организују достојанствено. Зато је овогодишњи меморијал на Јадовну организовао самостално, без политичара.

То је повод за опаску да српске поделе трају и у одавању поште жртвама. Страшно је то за наша крајишка осећања! Јер су и `41. и 91.` малобројне породице, са простора целе Крајине, имале срећу да нико из њих није страдао. Зато крајишким страдалницима тешко пада кад у званичним приказима гледају фалсификате и слушају неистине!

Милан Ливада