Ни пшенице нема као лане, али ипак довољно за домаћи хлеб

67. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 22.07.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

НИ ПШЕНИЦЕ НЕМА КАО ЛАНЕ, АЛИ ИПАК ДОВОЉНО ЗА ДОМАЋИ ХЛЕБ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 67.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Јулска недеља, на коју се односи ова наша хроника од 14. до 20.07.2014. године, била је у знаку завршетка овогодишње жетве пшенице на плодним и родним простран-ствима војвођанске равнице. И овде је, као уосталом у безмало свим секторима српске привреде, овогодишња жетва знатно мање берићетна него претходног лета. Ипак, биће пшенице довољно за домаћи хлеб, што је олакшање првенствено за крајишке избеглице, које таворе у безизлазу.

Знамо да је дуго владало уверење и говорено да у Србији не може да буде глади. Није више тако! Лане је, баш у јеку жетве пшенице, заштитник грађана у Новом Саду, дакле у српској престоници у производњи хране, изјавио за новине да му сваки дан долази пет-шест радно способних људи да траже хлеб или новац! Сличне изјаве су за медије давали и у другим социјалним установама. Дуго су се многи људи стидели да кажу да су гладни. Годинама Новим Садом круже приче да и пристојни људи кришом преврћу по контејнерима. У истом граду народне кухиње свакодневно услуже једним оброком више хиљада Новосађана. Кажу да су потребе три пута веће, али Град ништа не чини да све гладне задовољи бар једним оброком дневно! Ретко надлежни говоре јавно о овој теми – ваљда зато да не наруше сопствени имиџ?! Сигурно је да би у добро организованом друштву, што српско дакако није, било бар хлеба за све.

Према извештају са пожњевених житних поља, који је емитовала Телевизија Војводине у ноћном Дневнику у суботу 19.07.2014, у силосе је смештено око два и по милиона тона пшенице овогодишњег рода. Лане је било више од три милиона тона хлебног жита. Познато је да праву слику о економској ситуацији једне државе првенствено пружа податак колико пшенице производи, јер је то стратешки производ за прехрану њеног становништва. Србија би по том параметру требала да добро стоји. Међутим, знамо да су избијале многе афере да српску пшеницу за свој рачун извозе тајкуни, да су чак биле испражњене и државне резерве, али је све заташкано. Зато имамо појаву глади у најсиромашнијим слојевима српског друштва. Ствари се из године у годину понављају и погоршавају, па нам остаје да видимо да ли ће тако бити и са овогодишњом успешном жетвом пшенице.

Милан Ливада