Хлеба и игара

68. Недељна хроника за Радио Фрушка гора, за 29.07.2014.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

ХЛЕБА И ИГАРА

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 68.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.

Наш је утисак да је јулска недеља, на коју се односи ова наша хроника од 21. до 27.07.2014. године, била у знаку хлеба и игара. Сви добро знамо да је одувек у оптицају она лаконска узречица: - Народу треба хлеба и игара! Хлеба да не буде гладан, а игара да се забави, како би власт могла неометано да ради шта хоће!

Како је то изгледало минуле недеље на српском глобалном нивоу? Прво, надлежни државни чиновници су сводили рачуне: колико је пшенице пожњевено и смештено у силосе, са благородних војвођанских поља под житом? Друго, ватерполо репрезентација Србије на Европском шампионату у Будимпешти играла је сјајно и пласирала се у финале. У моменту када сам ова размишљања послао за емисију Завичај, а то је било у недељу вече 27.07.2014, још није било познато да ли су српски ватерполисти остали шампиони Европе, или су вицешампиони. Међутим, то уопште није битно за оно што је смисао нашег коментара!

Поента је да су на оба сектора српски ратари и спортисти, међу којима су доминантни Крајишници Војвођани, остварили врхунске резултате на европском нивоу. Пожњевено је око 2,5 милиона тона хлебног жита, што је довољно за прехрану сопственог становништва, а биће подоста и за извоз. Овако велики успех у економији државе у мноштву разноврсних медија јесте забележен, али је то било онако успут, готово незапажено пласирано. Добре вести, које живот значе, за српске медије нису привлачне, као оне сензационалистичке, у којима су Срби руже. За разлику од пшенице ватерполо је и те како био: на телевизији директно преношен, а у писаним медијима се нашироко писало о свим детаљима. То је, наравно, добро, јер се у свету по успесима њених спортиста за Србију чује. Међутим, у овој сфери игара, које су нападно присутне у медијима, доминантни су садржаји који масе слуђују.

Наш је закључак, после разматрања актуелних резултата у битним секторима људског ангажмана, да Србија има потенцијале за сопствени препород, иако је у готово свему на последњем месту у Европи. Често од званичника чујемо да се овде, у српском миљеу, ништа не може покренути на боље?! Сматрамо да је таква критика необјективна!

Милан Ливада