Милан Ливада

Милан Ливада

недеља, 17. јануар 2016.

27. број ГКуВ - новембар, децембар 2015.

На блогу можете прочитати нови, 27. број Гласа, тако да кликнете на страницу "27. број".
Пријатно читање.

Уредник.



субота, 16. јануар 2016.

КУЛТУРА СЕЋАЊА НА КРАЈИШКУ ГОЛГОТУ

144. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.01.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КУЛТУРА СЕЋАЊА НА КРАЈИШКУ ГОЛГОТУ 
Желимо добро вече поштованим слушаоцим Радија Фрушка гора. Ово је наша 144. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај. 
У недељи од 04. до 10.01.2016. забележили смо 05. јануара у Новом Саду отварање Изложбе докумената и фотографија о страдању Срба на подручју Хрватске и БиХ 1991-1995. године. То је високо квалитетно сведочанство о Крајишкој Голготи јер је садржај и избор крунских доказа, о бруталним злочинима над српским народом, одредио Музеј геноцида из Београда. Добро је да ће ова изложба трајати током јануара када се у Бачкој одржавају комеморације у знак сећања на злогласну рацију мађарске окупационе војске и полиције. Онда је, у јануару 1942. године, брутално поубијано и под лед у Дунав и Тису бачено више од четири хиљаде, у већини Срба, затим Јевреја и Цигана. Међу погубљеним Србима већином су били Крајишници колонизовани после Великог рата највише у Војводину. На тај начин ова два догађаја приказују континуитет у геноциду над српским народом током минулог, 20. века. 
Колико нам је неопходна оваква култура сећања, на целокупно страдање српског народа, пластично показује прошлогодишњи безобзирни покушај у Уједињеним нацијама, да се Србија прогласи за геноцидну државу! Да није било моћне и братски наклоњене Русије тријумфовао би најцрњи светски цинизам на највишем институционалном пункту тзв. међународне заједнице. Иако су највише страдали у најнечовечнијем геноциду злогласне НДХазије Србима је било спремљено понижење да су геноцидни?! Сами смо за такав презир наших непријатеља највише криви!? Уопште нисмо свету, као што су то чинили Јевреји, доказивали аргументовано и упорно злочине који су током целог 20. века над нама почињени! Срби се уопште према својим големим жртвама нису односили са дужним пијететом! Нису српске власти поштовале и са захвалношћу се односиле према заслужним појединцима, групама, па и страним државама, које су нас у тешким ратовима помагале! Није онда ни чудо што нам се све ово дешава, што као друштво тако рапидно пропадамо. Ни актуелне власти, рецимо, нису заинтересоване за истину о Јасеновцу коју им нуде у свету високо компетентни познаваоци и истраживачи?!
Чини нам се да ни споменута изложба, која је повод за овај осврт, није лишена неких скривених политичких аспирација. Неуким и до крајности подељеним Крајишницима лако се подваљује у име неких интереса појединаца и група. Због свега тога истинска култура сећања на Крајишку Голготу тешко да ће икада заживети!

Милан Ливада


МРКАЉЕВА СВЕОБУХВАТНА РЕФОРМА ЋИРИЛИЦЕ

143. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 05.01.2016.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

МРКАЉЕВА СВЕОБУХВАТНА РЕФОРМА ЋИРИЛИЦЕ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцим Радија Фрушка гора. Ово је наша 143. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
За садржај прве Хронике, у првој емисији Завичај  у 2016. години, за 05. јануар између два велика празника Нове године и Божића, одабрали смо да нешто кажемо о сећању на нашег Кордунаша Саву Мркаља. Наиме, на крају 2015. појавио се значајан документ, чије би поруке у 2016. години могле да допринесу потпунијој рехабилитацији, од званичне српске културне политике, заборављеног "првог модерног реформатора српске ћирилице"! У новембру минуле године, у водећим београдским новинама Политици, објављен је посебно штампан додатак Министарства културе и информисања Републике Србије, под помало драматичним насловом (Са)чувајмо српски језик. Колико нам је познато то је, у ово наше доба, први званични акт са највишег места, у којем се Мркаљ ставља на право место.
У тексту насловљеном Мркаљева и Вукова реформа ћирилице, ауторица др Бранкица Чигоја пише: - Са употребом славеносрпског језика у последњим деценијама 18. века осећала се све више потреба прилагођавања ћирилице особинама српског језика. Врхунац поступака у вези са правописном реформом везан је за књижевника Саву Меркаља (Сало дебелога јера либо азбукопротрес, Будим 1810). Мркаљ је у овој својој књижици насупрот дотадашњим покушајима извршио свеобухватну реформу ћирилице намењену српском књижевном језику на народној основи... Мркаљева ћирилица или "мркаљица" могла се одмах примењивати јер је Мркаљ у својој реформи тражио решења у оквиру постојећег словног  фонда... Четири године после Мркаљеве књижице појавио се Вук Караџић са својом Писменицом сербскога језика (Беч,1814). Вук је заправо у Писменици пошао од Мркаљеве реформе, коју је високо ценио, с тенденцијом да оствари принцип један глас - један знак...
Не знамо шта ће све званична језичка култура Србије предузимати да се (са)чува српски језик, али је ово полазиште да се Мркаљ стави на чело заслужних, за нас Крајишнике велики искорак из заборава. Поготово зато што је то записано у званичном акту  надлежног Министарства, највероватније по први пут. Јер, Крајишници су погођени игнорантским односом званичне српске политике према доприносу њихових неспорно заслужних великана за битисање свеколиког Српства. Можда ће изостала признања у блиској будућности, ипак, стићи.

Милан Ливада



СВЕ ПО ГЛАВАМА КРАЈИШНИКА

142. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 29.12.2015.
од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

СВЕ ПО ГЛАВАМА КРАЈИШНИКА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцим Радија Фрушка гора. Ово је наша 142. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
Последњу недељу у одлазећој 2015., од 21. до 27.12., уочи Нове 2016. године, забележили смо три трајнија догађаја, у којима учествује знатан број наших Крајишника Војвођана, у контексту свесрпских (не)прилика. У први мах сви су донекле позитивни, али дубље понирање у њихову суштину открива горчину у осећањима робовско поданичке позиције оних на које се односе! Помешана нада и горчина се сручила на крајишке главе.
Подуже се у Новом Саду, што је наша прва прича, славодобитно пропагира спасоносни долазак неке америчке фирме из аутомобилске индустрије. Градска скупштина је из прихода од пореских обвезника издвојила чак четири милијарде динара за халу и друге потребе за покретање посла. Спомиње се да ће око три хиљаде људи овде добити радно место. Већ се многи за то и припремају. Из њихових доживљаја на том месту велике наде сазнало се за разочарење и горчину. Послодавци су бахато саопштавали: плата је 20 хиљада динара и коме се не свиђа нека одмах иде!
Друга прича се односи на дуге протесте војвођанских пољопривредника. Просто речено они хоће да обрађују најплоднију земљу на свету, а не да се она продају странцима! Иако власт игнорише њихове захтеве, изгледа да су делимично успели, да се у нови закон угради понешто од њихових хтења за добробит војвођанских села, пре свега. Тешко је здравом разуму да схвати да смо већ уништили фабрике, а сад хоћемо и земљу?!
Недавно је, што је наша трећа прича, Тужилаштво у Новом Саду саопштило да је обуставило истрагу против три тајкуна и седам њихових сарадника у овом граду. Пре две и по године, када су ухапшени, насловили смо осврт на то Гладни Крајишници и њихови тајкуни, јер су пореклом са наших простора. Поновио се манир власти да политичке противнике сумњиче, хапсе, блате преко медија, а онда се покаже да правно нема ништа!
И, на крају, још једна крајишка мука пада у очи посматрачима наше стварности данас и овде. Гомиле Крајишника острашћено и слепо подржавају мере власти које најгоре погађају баш огромну већину њихових прогнаних земљака! Али, то је демократија на српски начин, па нека вам је срећно Крајишници!

Милан Ливада