МРКАЉЕВА СВЕОБУХВАТНА РЕФОРМА ЋИРИЛИЦЕ

143. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 05.01.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

МРКАЉЕВА СВЕОБУХВАТНА РЕФОРМА ЋИРИЛИЦЕ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцим Радија Фрушка гора. Ово је наша 143. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
За садржај прве Хронике, у првој емисији Завичај  у 2016. години, за 05. јануар између два велика празника Нове године и Божића, одабрали смо да нешто кажемо о сећању на нашег Кордунаша Саву Мркаља. Наиме, на крају 2015. појавио се значајан документ, чије би поруке у 2016. години могле да допринесу потпунијој рехабилитацији, од званичне српске културне политике, заборављеног "првог модерног реформатора српске ћирилице"! У новембру минуле године, у водећим београдским новинама Политици, објављен је посебно штампан додатак Министарства културе и информисања Републике Србије, под помало драматичним насловом (Са)чувајмо српски језик. Колико нам је познато то је, у ово наше доба, први званични акт са највишег места, у којем се Мркаљ ставља на право место.
У тексту насловљеном Мркаљева и Вукова реформа ћирилице, ауторица др Бранкица Чигоја пише: - Са употребом славеносрпског језика у последњим деценијама 18. века осећала се све више потреба прилагођавања ћирилице особинама српског језика. Врхунац поступака у вези са правописном реформом везан је за књижевника Саву Меркаља (Сало дебелога јера либо азбукопротрес, Будим 1810). Мркаљ је у овој својој књижици насупрот дотадашњим покушајима извршио свеобухватну реформу ћирилице намењену српском књижевном језику на народној основи... Мркаљева ћирилица или "мркаљица" могла се одмах примењивати јер је Мркаљ у својој реформи тражио решења у оквиру постојећег словног  фонда... Четири године после Мркаљеве књижице појавио се Вук Караџић са својом Писменицом сербскога језика (Беч,1814). Вук је заправо у Писменици пошао од Мркаљеве реформе, коју је високо ценио, с тенденцијом да оствари принцип један глас - један знак...
Не знамо шта ће све званична језичка култура Србије предузимати да се (са)чува српски језик, али је ово полазиште да се Мркаљ стави на чело заслужних, за нас Крајишнике велики искорак из заборава. Поготово зато што је то записано у званичном акту  надлежног Министарства, највероватније по први пут. Јер, Крајишници су погођени игнорантским односом званичне српске политике према доприносу њихових неспорно заслужних великана за битисање свеколиког Српства. Можда ће изостала признања у блиској будућности, ипак, стићи.

Милан Ливада