КУЛТУРА СЕЋАЊА НА КРАЈИШКУ ГОЛГОТУ

144. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.01.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај

КУЛТУРА СЕЋАЊА НА КРАЈИШКУ ГОЛГОТУ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцим Радија Фрушка гора. Ово је наша 144. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај. 

У недељи од 04. до 10.01.2016. забележили смо 05. јануара у Новом Саду отварање Изложбе докумената и фотографија о страдању Срба на подручју Хрватске и БиХ 1991-1995. године. То је високо квалитетно сведочанство о Крајишкој Голготи јер је садржај и избор крунских доказа, о бруталним злочинима над српским народом, одредио Музеј геноцида из Београда. Добро је да ће ова изложба трајати током јануара када се у Бачкој одржавају комеморације у знак сећања на злогласну рацију мађарске окупационе војске и полиције. Онда је, у јануару 1942. године, брутално поубијано и под лед у Дунав и Тису бачено више од четири хиљаде, у већини Срба, затим Јевреја и Цигана. Међу погубљеним Србима већином су били Крајишници колонизовани после Великог рата највише у Војводину. На тај начин ова два догађаја приказују континуитет у геноциду над српским народом током минулог, 20. века. 

Колико нам је неопходна оваква култура сећања, на целокупно страдање српског народа, пластично показује прошлогодишњи безобзирни покушај у Уједињеним нацијама, да се Србија прогласи за геноцидну државу! Да није било моћне и братски наклоњене Русије тријумфовао би најцрњи светски цинизам на највишем институционалном пункту тзв. међународне заједнице. Иако су највише страдали у најнечовечнијем геноциду злогласне НДХазије Србима је било спремљено понижење да су геноцидни?! Сами смо за такав презир наших непријатеља највише криви!? Уопште нисмо свету, као што су то чинили Јевреји, доказивали аргументовано и упорно злочине који су током целог 20. века над нама почињени! Срби се уопште према својим големим жртвама нису односили са дужним пијететом! Нису српске власти поштовале и са захвалношћу се односиле према заслужним појединцима, групама, па и страним државама, које су нас у тешким ратовима помагале! Није онда ни чудо што нам се све ово дешава, што као друштво тако рапидно пропадамо. Ни актуелне власти, рецимо, нису заинтересоване за истину о Јасеновцу коју им нуде у свету високо компетентни познаваоци и истраживачи?!

Чини нам се да ни споменута изложба, која је повод за овај осврт, није лишена неких скривених политичких аспирација. Неуким и до крајности подељеним Крајишницима лако се подваљује у име неких интереса појединаца и група. Због свега тога истинска култура сећања на Крајишку Голготу тешко да ће икада заживети!

Милан Ливада