КАКО СЕ УЗДИЋИ У ТОЛИКОМ НЕПРИЈАТЕЉСТВУ ПРЕМА СРБИМА?!

196. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  17.01.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КАКО СЕ УЗДИЋИ У ТОЛИКОМ НЕПРИЈАТЕЉСТВУ ПРЕМА СРБИМА?! 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 196. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 09. до 15. 01. 2017. године забележили смо одјеке на прославу Дана и Крсне славе Републике Српске, што се десило на Светог Стефана. Сваком добронамерном и објективном посматрачу то је био достојанствен догађај, на којем су са мером слављене српске вредности, никакво србовање како нам то спочитавају српски непријатељи. Сваку осуду је заслужила и доживела брутална дисквалификација високог представника окупационих власти у БиХ, како ли се већ титулише тај страни надзор, кад је Српску упоредио са НДХ-азијом! То непријатељство према свему што је српско добро препознајемо ми Војвођани, пореклом из бивше Републике Српске Крајине, када видимо рецидиве усташких репресалија над нашим несрећним народом, који је остао у Хрватској. У недељи, 15. јануара, када је писан овај осврт, десило се скандалозно враћање путничког воза, који је дан раније кренуо из Београда у Косовску Митровицу! Шиптари ликују како их је у том насиљу подржала Европска Унија! Ту нашу бедну позицију под диктатом страног фактора најбоље је формулисао познати песник да смо толико понизни да смо сами себи одвратни.
Под таквим притисцима и у таквом друштвено политичком амбијенту обележавање Дана Републике Српске деловало је као самопоштовање и отрежњење да се за самобитност мора борити свим средствима. Није то лако кад у сопственим редовима постоји толико српских аутошовиниста, који су продали веру за вечеру. Зар нас још давно на то није упозорио велики Његош када је записао да је потурица гори од Турчина и да се више боји јада домаћега, него непријатеља. Отуда наша упитаност у наслову овог осврта: Како се уздићи у толиком непријатељству према Србима?!
На крају једна историјска асоцијација. Кажу да је злогласни Павелић у стварању геноцидне доктрине о истребљењу Срба предвидео да му Бања Лука буде престоница. Готово цео век касније у том граду се уздиже Република Српска. Опет, обавештени кажу да је РС настала међународним компромисом, којим је Хрватској дозвољено да протера Србе, којима је у БиХ дата држава. А много раније, на Берлинском Конгресу пре 140 година, додељена независност Србији претходно је условљена одрицањем од прекодринских Срба. Много је страних господара у игри, у којој Срби треба да се отрезне и изнедре мудре представнике, а не слугерање, да их уздигну до самопоштовања и бескомпромисне борбе за самобитност и независност. Остаје да се види да ли ће имати историјске мудрости, снаге и воље да то и остваре.

Милан Ливада  

НАШЕ ЧЕСТИТКЕ, УЗ СЕТУ, ЗА ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

195. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  10.01.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НАШЕ ЧЕСТИТКЕ, УЗ СЕТУ, ЗА ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 195. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 02. до 09. јануара 2017. године, јуче смо на Светог Стефана, присуствовали прослави Дана и Крсне славе Републике Српске. Није било велико славље само у Бањалуци, него је Савез крајишких удружења у Новом Саду организовао обележавање четврт века постојања и раста свога ентитета, који је истински једини велики српски добитак у грађанском рату и распаду Југославије. Нашим пријатељима, земљацима и комшијама искрено смо честитали велики дан РС - 09. јануар, уз сету - како је прошла наша Република Српска Крајина! Пре само који месец дигла се кука и мотика у другом, непријатељски настројеном ентитету у БиХ, против овог датума, са тенденцијом да се спомињање српског имена на Западу затре у потпуности. Срећом Српска је имала и има компетентно државно воћство, које је организовало народни референдум, који је стопостотно потврдио да хоће 09. јануар за Дан своје Републике. Нека им је срећно и дуговечно!
Битисање Републике Српске западно од Дрине покварило је злонамерни план српских непријатеља у Европи. Ћуте Срби о томе, враг би га знао зашто?! - да је пре 140 година на Берлинском конгресу, добитак независности Србији условљен одрицањем од прекодринског српског становништва?! Хрвати су баш на смени 19. и 20. века, на Католичком концилу у Загребу, зацртали геноцидни план да до краја минулог века очисте "лијепу њихову" од Срба. То су и остварили '95.  године, а да Срби уопште нису имали баш никакав одговор! Немају га ни данас! - када у Хрватској прогоне оне остатке остатака српског народа тамо?! Баш овај јануар, у другој половини друге деценије 21. века, наговештава да би долазак председника Трампа на кормило Америке могао да означи крај америчке подршке европским прогонитељима Срба. Ако се то и деси мало је вероватно да ће српски владари адекватно искористити прилику за консолидацију српског националног корпуса! Досадашње искуство у ангажману политичких првака Републике Српске, као да открива, да би ова нова српска држава, не баш са свим атрибутима самобитности, могла да буде пијемонт за стабилност постојања и унапређење живота прекодринских Срба. Није далеко време када ћемо моћи да се уверимо да таквих намера има, као и могућности да се то и оствари.

Милан Ливада  

У МАГЛАМА ПОЛИТИЧКЕ ПРОПАГАНДЕ

194. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  03.01.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

У МАГЛАМА ПОЛИТИЧКЕ ПРОПАГАНДЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 194. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У данима на смени 2016. и Нове 2017. године у Србији је, као што је то уобичајено, доминирала политичка пропаганда пласирана преко масмедија. Српски владари су убеђивали свој народ како је привредни раст од око два и по одсто највећи, чак од 1990. године. Наравно, нису рекли да смо тада били средње развијена, а да смо сада најсиромашнија европска држава. Од ондашње је остала само трећина индустрије, која је основни генератор привредног и друштвеног просперитета. Медији су у новогодишњим данима саопштили да је Финска одлучила да својим незапосленим грађанима месечно даје 560 евра. Дотле је у Србији социјална помоћ око сто евра, а запослени на најтежим, готово робовским пословима, примају месечно две до три стотине евра. Такво је стање у сфери друштвеног стандарда, који су новинари упоредили са Швајцарском. Тамо је њихов грађанин 80 пута богатији од српскога сиромаха. Ето како изгледа то самохвалисање, саморекламерство и политички маркетинг са поређењем са европским окружењем
Онима који мисле својом главом и разумеју стање ствари ове магле политичке пропаганде повећале су ионако суморно осећање. Поготово кад су водећи олигарси саопштавали како се без њих не може. То је значило да се ближе председнички, а вероватно и четврти парламентарни избори у пет година, и да за незамењиве треба да опет гласају они са поданичко робовским менталитетом.
Није прошло ни без похвала на сопствени рачун како се тобоже брине о прогнаним Крајишницима из Републике Српске Крајине. Овде у Новом Саду њих десетак је добило по двеста триста кила шљунка и другог грађевинског материјала да поправе трошне сеоске куће у које су их сместили. Отераше наше избеглице у села која одумиру и хвале се како су решили њихов проблем. Од почетка те страшне крајишке голготе прошло је четврт века. Већина је и даље у беди и сиромаштву, али то никога не тангира?!

Милан Ливада  

ЧЕТВРТ ВЕКА ОД ПОЧЕТКА КРАЈИШКЕ ГОЛГОТЕ

193. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  27.12.2016.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ЧЕТВРТ ВЕКА ОД ПОЧЕТКА КРАЈИШКЕ ГОЛГОТЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 193. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за емисију Завичај.
У недељи од 19. до 25.12.2016. године новинарски осврт који следи насловили смо Четврт века од почетка крајишке голготе. То је покушај да се у најкраћем, на крају године која истиче, назначи шта су то Срби Крајишници предузимали да добију било какву сатисфакцију за изгубљени завичај. Била је то 25. годишњица од почетка крајишке голготе. Четврт века је дуг период да се баш ништа озбиљно не учини?! Такво страдање и историјско понижење значајног дела српског националног корпуса у дијаспори није забележено на европском простору. А о том се ћути и никога то не тангира, чак ни прогнане Крајишнике?! Што је дистанца већа то показује да је била истинита тврдња зналаца да је грађански рат договорен, наравно на штету Републике Српске Крајине. Понашање свих владајућих гарнитура у престоници матице поткрепљује уверења да је договора било, чим нема никаквих захтева за повратком прогнаних и компензацијом силног иметка који им је опљачкан и уништен?! У грунтовном власништву Срба Крајишника било је безмало 34 одсто територије Хрватске, док је у структури становништва те Републике, рачунајући Југословене, било близу милион припадника српске нације. Нико о тако великом губитку не говори, чак су у почетку људи застрашивани да то не спомињу, међутим, ни велики проток времена није радикализовао тему: шта да се ради за крајишку ствар?
Како се у свему томе понашају сами Крајишници? Речју, жалосно! Разуме се да је основни проблем у томе што за званичне државне институције Србије крајишко питање не постоји! У том игнорантском ставу имају поданичко слуганску подршку свих крајишких активиста, који су се домогли позиција у политичким партијама, парламенту и државним институцијама. Истиче се један међу њима који је, како причају, око 200 хиљада станова Срба препустио Хрватској! Бројна удружења грађана, од којих нека имају способне чланове и добре програме, не могу нешто битно да остваре, јер су им они први, који су се додворили властима, покупили све новце који се дају невладином сектору. Непремостив је проблем што постоји много крајишких групација које међусобно не сарађују, нити показују интерес да се повезују и покушају да заједничким снагама учине више. Само би у чврстом јединству и у документованим иницијативама можда могли утицати на власти да нешто круцијално предузму. Овако подељени, уз велику нетрпељивост једних према другима, само олакшавају заговорницима заборава да понижене Крајишнике гурају у још веће блато понижења.

Милан Ливада