КАКО СЕ УЗДИЋИ У ТОЛИКОМ НЕПРИЈАТЕЉСТВУ ПРЕМА СРБИМА?!

196. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  17.01.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КАКО СЕ УЗДИЋИ У ТОЛИКОМ НЕПРИЈАТЕЉСТВУ ПРЕМА СРБИМА?! 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 196. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 09. до 15. 01. 2017. године забележили смо одјеке на прославу Дана и Крсне славе Републике Српске, што се десило на Светог Стефана. Сваком добронамерном и објективном посматрачу то је био достојанствен догађај, на којем су са мером слављене српске вредности, никакво србовање како нам то спочитавају српски непријатељи. Сваку осуду је заслужила и доживела брутална дисквалификација високог представника окупационих власти у БиХ, како ли се већ титулише тај страни надзор, кад је Српску упоредио са НДХ-азијом! То непријатељство према свему што је српско добро препознајемо ми Војвођани, пореклом из бивше Републике Српске Крајине, када видимо рецидиве усташких репресалија над нашим несрећним народом, који је остао у Хрватској. У недељи, 15. јануара, када је писан овај осврт, десило се скандалозно враћање путничког воза, који је дан раније кренуо из Београда у Косовску Митровицу! Шиптари ликују како их је у том насиљу подржала Европска Унија! Ту нашу бедну позицију под диктатом страног фактора најбоље је формулисао познати песник да смо толико понизни да смо сами себи одвратни.
Под таквим притисцима и у таквом друштвено политичком амбијенту обележавање Дана Републике Српске деловало је као самопоштовање и отрежњење да се за самобитност мора борити свим средствима. Није то лако кад у сопственим редовима постоји толико српских аутошовиниста, који су продали веру за вечеру. Зар нас још давно на то није упозорио велики Његош када је записао да је потурица гори од Турчина и да се више боји јада домаћега, него непријатеља. Отуда наша упитаност у наслову овог осврта: Како се уздићи у толиком непријатељству према Србима?!
На крају једна историјска асоцијација. Кажу да је злогласни Павелић у стварању геноцидне доктрине о истребљењу Срба предвидео да му Бања Лука буде престоница. Готово цео век касније у том граду се уздиже Република Српска. Опет, обавештени кажу да је РС настала међународним компромисом, којим је Хрватској дозвољено да протера Србе, којима је у БиХ дата држава. А много раније, на Берлинском Конгресу пре 140 година, додељена независност Србији претходно је условљена одрицањем од прекодринских Срба. Много је страних господара у игри, у којој Срби треба да се отрезне и изнедре мудре представнике, а не слугерање, да их уздигну до самопоштовања и бескомпромисне борбе за самобитност и независност. Остаје да се види да ли ће имати историјске мудрости, снаге и воље да то и остваре.

Милан Ливада