Милан Ливада - 200 Недељна хроника за емисију "Завичај"

200. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  14.02.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

200 ЗРНА ИСТИНЕ О НАМА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 200. јубиларна Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
Недељу од 06. до 12. фебруара 2017. године посветили смо нама ауторима овог радијског облика обавештавања под насловом 200 зрна истине о нама. Уз сву обазривост и скромност за посленике медијске сфере ово је заиста велики јубилеј. Ради се о специјалној и специфичној емисији која настоји да истинито сведочи о трагичној судбини Срба Крајишника. Посебно оних који су, у последњој деценији 20. века, битисали у бившој Републици Српској Крајини. Доживели су `95. невиђено насиље на европском простору. Напуштени од свих брутално су прогнани са петовековних огњишта. Највише се тих крајишких избеглица скрасило овде у Војводини. У протеклих 200 недеља бележили смо зрна истине о нама, са два завичаја, тамо и овде. Пуна историјска истина о српском крајишком народу, на жалост, никада неће бити написана! Емисија Завичај, аутора Саве Смољановића, у мисији сведочења истине о нама, траје дуже од деценије.
Чудесне су и две околности које повезују нас два аутора Завичаја и Недељне хронике. Обојица смо рођени у кордунашком селу Примишљу. Ја сам још 1960. године, после завршетка Основне школе у Примишљу, дошао у Зрењанин на даље школовање. Отада се по регионалној припадности изјашњавам као Крајишник Војвођанин. Студије на Факултету политичких наука у Загребу завршио сам 1968. године. На првој години студија, тада још само предавач Фрањо Туђман, држао је катедру за предмет Социјалистичка револуција Југославије. Доминантна његова теза је била да су велико-српски хегемонизам и државни централизам неподношљиви за Хрватску. У том контексту тамошњи Срби, у Туђмановој интерпретацији, су били "тројански коњ великосрпске политике". Ни једне речи целе године, колико је трајало слушање тога предмета, предавач није изговорио о социјалистичкој револуцији и усташком геноциду, посебно на Кордуну одакле сам био?! Страшно су ме плашили сама његова појава и горњи ставови, али нисам слутио шта су му намере. То је доживео, много млађи Саво, у Загребу, где је био запослен. Отуда је 1991. године, у којој је Туђман постављао темеље данашње Хрватске, морао да бежи главом без обзира, и то преко Туђманова завичаја, јер је Крајина већ била блокирана. Према томе, наша сведочења су аутентична и истраживачка. Руководимо се оном документарном сентенцијом: Човек је сведок, записано је документ, а оно што није записано није се ни догодило. Настављамо и даље нашу скрому мисију.

Милан Ливада