И МРТАВ ГЕНЕРАЛ ЈЕ КРИВ?!

198. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  31.01.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

И МРТАВ ГЕНЕРАЛ ЈЕ КРИВ?! 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 198. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 23. до 29.01.2017. године била је на РТС-у позната емисија ДА можда НЕ, посвећена недавно приминулом генералу Владимиру Трифуновићу.Подсећамо да се ради о команданту Вараждинског корпуса чија се касарна, на почетку грађанског рата у Хрватској 1991. године, нашла у потпуном окружењу паравојних формација. У преговорима је Трифуновић успео да спаси од сигурне смрти 220 војника и 60 официра, а за узврат је предао непријатељу сву ратну технику. Отада је 25 година трајала његова судска голгота. У три државе три пута је осуђиван на дуге временске казне за издају, дезертерство и подривање војне моћи ондашње ЈНА. Помилован је од шефа државе. Покренуо је и добио судски спор да је лажно оптужен. Исплаћена му је значајна новчана накнада. Међутим, никаква то сатисфакција није могла да буде за све оне подметачине, злонамерне и лажне оптужбе, којима је блаћен преко медија. Вероватно такво  мучеништво, ни крив ни дужан, није преживео ниједан српски официр.
У емисији је војни судија Ђорђе Дозет, који је `93. године ослободио Трифуновића од лажних оптужби, уверљиво тв аудиторијуму предочио доказе да није био крив. Супротно је било мишљење Саве Штрпца, који је неко време био секретар Владе Републике Српске Крајине. По њему је и мртав генерал крив, пошто је предајом големе ратне технике непријатељу увећао борбену моћ! Штрпчеви погледи наводе на закључак да је Трифуновић требао да поступи као генерал Рајко Ковачевић у Бјеловару. Он је пружио отпор, а  после је био стравично масакриран са још 20 војника и неколико официра. Није Саво показао ни трунке пијетета према тим страдалницима, а самохвалисао је на почетку емисије рекао да је он војник, хуманиста и новинар. Није рекао да је превасходно политичар. У том својству је аутору овог осврта у тв камеру опширно причао како је бежао из Книна, када је почела "Олуја", и оставио силну документацију непријатељу. Зашто он не остаде да брани Книн, када је Трифуновић, по цену живота три стотине људи, требао да брани безвредну касарну?!
Ово је још једна потврда о различитости крајишких нарави. Многи се предано жртвују по професионалној, патриотској и људској дужности, несвесни да те жртве нико не цени. Срби Крајишници из владајућих и војних структура, који су у заветрини и на сигурном, као и они који прођу без страдалих, односе се готово са презиром према својим тешко страдалим сународницима. Споменути Штрбац је из Далмације, а сећам се прича мојих Кордунаша, још из Другог светског рата. Тамо је Поп Ђујић са својим четницима спречио усташки геноцид, у којем је страдало пола Кордуна. Кад би се Кордунаш пожалио Далматинцу на невиђено страдање, кажу да су одговарали иронично: - Ко вам је крив кад нисте знали да се снађете!

Милан Ливада