БЕЗ САГЛАСНОСТИ О СТЕПИНЦУ

223. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  25.07.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

 БЕЗ САГЛАСНОСТИ О СТЕПИНЦУ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 223. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 17. до 23. јула 2017. године забележили смо нешто посебно значајно за српски крајишки народ, за његово у историји Европе незабележено страдање. Зашто Mешовита комисија Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције није могла да усагласи ставове о улози Алојзија Степинца у геноциду над српским  народом? Размену мишљења о догађајима у Независној Држави Хрватској у Другом светском рату омогућила је великодушност папе Фрање. Шест историјских састанака споменуте коми-сије српских православних и хрватских католичких стручњака, договорених пре годину дана, окончано је 13. јула 2017. године без сагласности.
Нама Крајишницима, који смо преживели најстравичнији усташки терор у Независној Држави Хрватској и који непосредно о томе сведочимо, није необично што попови не могу да се усагласе. Знамо да су католички фратри предводили бруталне ликвидације, највише Срба Крајишника. Прошло је 75 година, непосредно после рата су осуђени малобројни, а у целини никад правда није задовољена према страдалима, нити ће бити - дај Боже да погрешимо у овој тврдњи! Подоста је неверице било код српског крајишког народа када је, пре више од годину дана, саопштено да   је актуелни папа Фрања добродушно прихватио молбу српског патријарха Иринеја, и одлучио да формира мешовиту комисију. Знао је “остатак закланог народа”, како су називали оне који су преживели усташки геноцид током владавине злогласне НДХ-азије, да католици неће ни случајно да осуде оне који су предводили погром над њим. Тако се и десило.
Заједничко саопштење Мешовите комисије СПЦ и ХБК, објављено након пос-ледњег, шестог заседања у Ватикану, протумачено је у делу јавности као нова српска попустљивост. Епископ бачки Иринеј, портпарол СПЦ и члан споменуте комисије, у интервјуу Политици 21.07.`17., је истакао да суштину Саопштења објашњава кључни став: “Дошло се до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутање и ставови још увек предмет различитих тумачења. У случају кардинала Степинца, тумачења која су угла-вном давали католици Хрвати и православни Срби остају и даље различита.”
Иринеј је уверен да су аргументи српског дела комисије били засновани на документима и необоривим чињеницама, шта год да о томе пишу или изјављују појединци у Загребу. Сматра да ће дијалог о Степинцу бити настављен.

Милан Ливада

НЕШТО НОВО О СРЕБРЕНИЦИ

222. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  18.07.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

 НЕШТО НОВО О СРЕБРЕНИЦИ 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 222. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 10. до 16. јула 2017. године забележили смо нешто ново у Сребреници. Та невелика варош у Републици Српској већ две деценије служи бошњачкој и међународној злонамерној западној пропаганди за оптужбе Срба за наводни геноцид. Сјате се ту сваке године, у првој јулској недељи, високи бошњачки званичници из Сарајева, као и представници из разних међународних невладиних и других организација и ваљају дрвље и камење на Србе за злочин над Бошњацима у Сребреници. Никако да спомену да су паравојне формације Бошњака, баш у Сребреници и широј околини пре сребреничке трагедије, починили масовне монструозне злочине над незаштићеним српским народом. Рекао је то једино један часни француски генерал који је све видео у својству посматрача из неке међународне мисије у ондашњем грађанском рату у Босни и Херцеговини.
Ипак се овога лета десило нешто ново, као објективнији и истинитији поглед на једнако страшну прошлост, и за Србе и за Бошњаке. Градоначелник Сребренице више није Муслиман него ту дужност обавља Србин. Тако се десило да је дан раније у центру Сребренице одржана комеморација српским жртвама. Саопштено је да је само на подручју те варошице тешко страдало око три хиљаде и 800 Срба. Кад се томе прикључе масакрирани Срби у Братунцу и другим оближњим местима онда је то страшно велика цифра страдалих од бошњачке злочиначке руке. После је уследио злочин над Бошњацима. Једнако су то страшни догађаји и ако хоћемо да будемо људи, на шта нас је позивао у то доба српски патријарх  Павле, морамо се са истим пијететом односити према свим невино страдалим жртвама. Међутим, за српске непријатеље постоје само њихове жртве, а њихово бездушно убијање и прогон Срба уопште не постоји, за њих је против Срба све дозвољено!
Има ту још нешто тешко схватљиво и објашњиво! На тв преносу комеморативног церемонијала бошњачким жртвама видели смо да су били присутни неки политичари Срби из Београда. Не знамо да ли су били претходног дана на комеморацији српским жртвама. Знамо од раније да званичници из Србије, као и представници свих политичких групација владиних и невладиних, не одлазе на комеморације Србима у дијаспори! Кад тако поступају значи да се слажу и прихватају стравично тешке оптужбе на рачун сопственог народа?! То су зачуђујуће манифестације аутошовинизма и самопорицања у времену када се над српско битисање данас и овде наднело оно хамлетовско: бити `ил не бити питање је сад?!

Милан Ливада      

СВЕДОК КОРДУНАШКОГ ЗАВИЧАЈНОГ НЕСТАЈАЊА

221. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за  11.07.2017.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

СВЕДОК КОРДУНАШКОГ ЗАВИЧАЈНОГ НЕСТАЈАЊА 

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 221. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
У недељи од 03. до 09. јула 2017. године износимо запис насловљен Сведок кордун-ашког завичајног нестајања. Запис је настао током сусрета аутора ове хронике са земља-ком новинаром Кордунашом Марком Рокнићем. Срели смо се после три деценије у Новом Саду, у суботу 8. јула, на свечаном уручењу награде Друштва новинара Војводине Златно перо 2017. Рокнић је био међу добитницима високог признања које сведочи да се ради о врхунском професионалцу. Знамо се из 80. година 20. века када смо радили у редакцијама листа Комунист, ондашњег партијског гласила владајућег Савеза комуниста Југослвије: он у загребачком, а ја у новосадском издању. По нестанку бивше заједничке нам државе Југославије, 90. година минулог столећа, Марко је дошао у новосадски Дневник и то је разлог што се окитио Златним пером. Почетком 21. века вратио се у Загреб, а посебно ми је пало у очи да сада живи у родној Перни, на ободу Кордуна. Треба ли компетентнијег сведока о кордунашкој прошлости и садашњости од Марка? Ево шта је остало у белешци из сусрета два новинара Кордунаша, који свој завичај воле и у срцу носе, што увек понавља наш трећи Кордунаш, новинар Сава Смољановић  у Емисији Завичај, на таласима Радија Фрушка гора у Руми.  
Вратио се наш Кордун у средњи век, шипраг је свуда на ораницама, и у скорој будућности биће то потпуно празан крај - причао је са сетом Марко Рокнић. У мом детињству Перна је имала 1600 становника. Данас нас је тек нешто око стотину, а просек старости је 75 година, па у шали говорим да сам ја са 63 најмлађи, мада има нешто деце. Одржавамо гробље и споменик, на којем су имена 700 страдалих из нашег села. Школа и све око ње пропало је у целости. У време мојих ђачких дана овде је било око 400 ученика, а одавно школа више не ради. Уосталом у ниједном српском крају у Хрватској нема школе. Кад сведочим о нестанку родног краја подилази ме неописива језа. Препуштени смо сами себи и ништа позитивно не очекујем. Пуповац ради само за себе. Представници Срба у хрватским органима власти никад нису радили за заједницу коју представљају и онако како је договорено!

Милан Ливада

611. - 04. 07. 2017.

Скраћено издање - 611 - 04 07 2017 - овдје КЛИКНИ и преслушај