МОЖЕ ЛИ СЕ ЗАУСТАВИТИ НЕСТАЈАЊЕ НАЦИЈЕ?

257. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 27. 03. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

МОЖЕ ЛИ СЕ ЗАУСТАВИТИ НЕСТАЈАЊЕ НАЦИЈЕ?

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 257. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
  У недељи од 19. до 25. марта 2018. године забележили смо драматично упозорење са највишег државног врха: да српска нација убрзано нестаје; да је неодложан задатак да се то заустави и, најзад, челници државе Србије су обећали да ће новчаним подстицајима  допринети да се повећа наталитет. Ми из новинарске бранше, који пола века пратимо српску политичку и друштвену сцену, знамо да је то још једно обећање лудом радовање. Волели би да погрешимо у овој процени и уколико се то деси извинућемо се. Јер, наслушали смо се оваквих великих обећања у другим сферама наше суморне свакодневице од којих није било ништа. Шта више често се догађало супротно.
Прво и основно ова наша држава, оваква каква је данас и овде, нема темељне претпоставке за национални препород. Морала би најпре да призна своју кривицу за суноврат који нас је задесио. Полазиште свега у сваком друштву је економска база. Ту смо убедљиво последњи у Европи. Неко најновије истраживање сиромаштва, неког органа Уједињених Нација, показало је да је међу 90 држава Света Србија у самом врху по немаштини - трећа је на тој скали. Сведоци смо да је у српском друштвеном амбијенту створен несхватљив парадокс. Земљом владају екстремно богати тајкуни и челници влада-јуће политичке олигархије. Народне масе њихових поданика су најсиромашније у свету и као такве - јефтину, а стручну радну снагу - нуде их страним инвеститорима. У том замешатељству најтрагичније је што држава кроз смањење пензија и плата узима од сиромашних и даје богатима.
Тај процес пропадања српског друштва траје три деценије. Не дај Боже да неко спомене да би се ваљало позабавити искорењивањем сиромаштва. Пре више времена неки од политичких предводника велике Индије је изјавио да они могу да говоре о резултатима само онда кад смање сиаромаштво. Већ су постигли доста у том настојању. У недавној предизборној кампањи стари/нови председник велике Русије Путин је међу главне задатке сврстао обавезу да смањи сиромаштво и повећа друштвени стандард. Није скривао да је преко 60 одсто Руса сиромашно и да му је намера да то бар преполови у садашњем мандату. Међутим, челници мале Србије никако да превале преко језика обавезу да смање сиромаштво српске нације, а хтели би повећањо рађање. Њихови пропагандисти трубе како су наши преци и у сиромаштву имали по десеторо деце. Не виде да се свест променила. То им је сасуо у лице један млади човек у одласку у Европу: кад сам већ роб идем тамо да радим за хиљаду евра, а не овде за двеста испод свако достојанства. На жалост, не дотиче то српске владаре у њиховој опијености влашћу.

Милан Ливада

Нови, јубиларни, 40. број

У цјелости можете прочитати, нови, јубиларни, 40. број, кликом горе, на страницу
40. број

Пријатно читање!

Редакција

Са промоције јубиларног, 40. броја ГКуВ на Новосадском сајму књига

УЗДИЗАЊЕ КРАЈИШКОГ ШТАНДА НА САЈМУ КЊИГА У НОВОМ САДУ

255. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 13. 03. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

УЗДИЗАЊЕ КРАЈИШКОГ ШТАНДА НА САЈМУ КЊИГА У НОВОМ САДУ  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 255. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

  У недељи од 05. до 11. марта 2018. године забележили смо видно уздизање Крајишког штанда на Новосадском сајму књига. Није мала ствар изборити константно учешће од самог почетка трајања такве репрезентативне светковине књиге коју предводи врхунски издавач Матица српска. Ради се о наступу Удружења Крајишки привредник из Београда, чији је оснивач и председник Мирко Радаковић, са штандом под називом Крајишки културно историјски центар на НС сајму књига од 07. до 12. марта. Овај пут је заједно са Привредником  учествовало још неколико крајишких удружења. 

У чему се огледало уздизање Крајишког штанда? Пре свега у богатој колекцији књига и других публикација свих жанрова са крајишком тематиком. Било је изложено више од три стотине наслова. Друго, свакодневно су на штанду биле организоване промоције најзначајнијих издања. За сваку је похвалу што су биле масовно посећене, што је потврда да расте интересовање Крајишника за сведочења о крајишкој голготи. Треће, посебно је вредан пажње напор и подухват Мирка Радаковића да за сваки сајам презентује књигу која је настала његовом заслугом. Овај пут то је био Зборник радова О ИДЕН-ТИТЕТУ  СРБА КРАЈИШНИКА. Књига садржи реферате и саопштења компетентних аутора поднете на научном скупу у Угриновцима 17. јуна 2017. године, приликом обележавања Дана избеглица. Организатори скупа су удружење Крајишки привредник и Институт за политичке студије у Београду. Зборник је промовисан на централном пункту Сајма, уз изречене бројне комплименте за садржај и висок ниво научне интер-претације сложене тематике. И, најзад, први пут је Крајишки привредник доделио плакете "Владимир Матијевић" за чување Српског крајишког идентитета и уручио их добитницима на промоцијама на Сајму.

Сажето изнети елементи уздизања крајишког издаваштва на минулом НС сајму књига су охрабрујући. Показују напредак и подстицај ангажованим удружењима и ауторима да истрају у баштињењу успомена на наш исконски завичај. Крајишки штанд је једини који, на сајмовима књига у Београду и Новом Саду, представља публици наше крајишко питање, преко крунских сведочења садржаних у књигама. Све заслуге за то при-падају Мирку Радаковићу, који о свом руху и круху све то ради. И увек помера границе на више. Круг удружења и појединаца који му пружа подршку споро расте и недовољан је. Поставља се питање докле ће издржати да носи тако велико бреме. Од коликог је значаја овакав ангажман разуме ограничен број Крајишника. Трагично смо разједињени, штавише супростављени једни другима, чиме подмећемо клипове сами себи у точкове нашег крајишког тока. Много је жестоких критичара. Чуо сам од више наших Крајишника како имају замерке на неке поступке Радаковића током рата у Крајини. И да завршимо овај осврт изјавом једног Крајишника који је после промоције на Сајму о којем пишемо рекао пријатељу који га је тамо послао: - Било је квалитетних људи, али је било и олоша! Такве су крајишке нарави.

Милан Ливада

РАСИСТИЧКА ПРОПАГАНДА И КРАЈИШНИЦИ

254. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 06. 03. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

РАСИСТИЧКА ПРОПАГАНДА И КРАЈИШНИЦИ  

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 254. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
  У недељи од 26. фебруара до 04. марта 2018. године забележили смо нека реаговања носилаца званичне српске политике у Београду на хрватску законску регулативу о расистичком усташком поздраву "за дом спремни". Медији у Београду о томе извештавају као да је тај пропагандни поклич нешто обично, јер не додају да је под њим извршен најбруталнији геноцид над српским крајишким народом, чиме би утисак био супротан. Званичници кажу да неће донети помирење то што је хрватска власт у Загребу одредила да се он може користити само у обележавању војничких датума.
Срби Крајишници, поготово они који су `95. године прогнани из Српске Крајине претежно у Војводину, јако су осетљиви на ту усташку иконографију. Болна су сећања на прошлост у којој смо под тим паролама у старом завичају презирани, понижавани и масакрирани. Наши сународници из матице, а нарочито официјелни органи, увек су били равнодушни на то наше страдање. Карактеристичан је пример од пре сто година код стварања заједничке државе, прве Југославије. Изумитељ расистичког слогана "Србе на врбе", уместо да буде позван на одговорност,  добио је титулу бана једне бановине.
Од новинара у престоници у ово наше време, који се уз то на тв појављује и као политички аналитичар, сам чуо да смо огуглали на паролу "Србе на врбе". Једино се мало узбудимо кад се појави нека нова, као она "нема врба колко има Срба, нема везе добре су и брезе", а потом опет све по старом, закључио је споменути журналиста. Све то спада у простор политичке, идеолошке и државне пропаганде о чему треба да брине дипломатија државе Србије. Постоје тзв. беле књиге и други адекватни облици државног и дипломатског реаговања, које изостаје. Како се осећају Срби у Хрватској и сви ми пореклом отуда кад се у центру Загреба пред масом острашћених пева "уби, уби Србина"?! 
Зар то није за неки дипломатски демарш или било који облик државничког реаговања?
Током студија политичких наука сазнао сам да су немачки филозофи и творци научног социјализма имали нихилистички став према Словенима, посебно према Србима! Да ли из незнања, или зато што су Комунистичком партијом руководили људи других националности, српски комунисти су без резерве бранили идеје социјализма. Ми који смо то знали нисмо смели ни споменути јер су репресивне мере биле језиве. Ни носиоци демократске транзиције немају критике за ту расистичку иконографију уперену против свега што је српско. Зато они који нас руже и клевећу могу мирно да раде, јер супростављања са српске стране нема. Зар заиста толико аутошовинизма има у нашој владајућој олигархији у свим временима?

Милан Ливада