41. број Гласа

Изашао је из штампе 41. број Гласа Крајине у Војводини.
Можете га у цјелости прелистати, уколико кликнете горе изнад, на страницу - 41. број

Пријатно читање!
Редакција

НОВИНАРСКО НАСИЉЕ

261. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 24. 04. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НОВИНАРСКО НАСИЉЕ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 261. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
  У недељи од 16. до 22. априла 2018. године забележили смо причу о новинарском насиљу. Мучно је бележити сећање на трауме из новинарске професије, у којој аутор ове хронике битише пола века. Савест налаже да се укаже на аморалне поступке на микро плану, који трају цело то време. Истовремено је то лично сведочанство како су пропале некад водеће војвођанске новине. Срозале су се са сто хиљада на само три хиљаде тиража.
Почетком седме деценије минулог века запослио сам се као дописник новосадског Дневника из Зрењанина. Коју годину после бирaн је главни и одговорни уредник тог листа. Рекли су ми да сам и ја евидентиран као кандидат. Био сам тада први и једини новинар са Факултетом политичких наука у редакцији, а говорили су ми да сам показао новинарску писменост и друге професионалне квалификативе. У времену дешавања свега тога рекао ми је један човек из те новинске куће: - Морам нешто да ти кажем. Ишли смо аутом за Суботицу и питамо директора ко ће бити уредник, а он рече да не може Ливада, јер је дођош. То је тај домицилно дођошки синдром који је главни узрок да је цело српско друштво веома конфликтно, а нарочито војвођанско. Болне су примене тога синдрома у пракси, јер деградирају моралне и професионалне референце личности, а у први план став-љају политичку вољу (боље рећи насиље) владајуће олигархије. И поред тих политичких грешака мора се признати да је ондашња комунистичка власт створила средњеразвијену европску економију, коју су наследници срозали на последњу у Европи.
Десило се безмало пола века после да је ове године око Васкрса решавана судбина акција Дневника. У тешко поремећеним међуљудским (боље рећи нељудским) односима, какви су увек били у овој новинској кући, доживео сам велику напријатност, али овај пут од својих дођоша крајишке провенијенције. Нашао сам се у групи са већинским пакетом акција. Међутим, игру  је водила мала група надмених Крајишника из оне друге Крајине и све узела себи. Одвратно су нас понизили, а у питању је око три стотине људи. Бестидно су нам причали свакојаке бесмислице, ништа транспарентно и поштено, него нас понижавали. Необјашњиво да смо се нас три стотине тако понизно држали и пустули да нас опљачкају. Тако сам у пензији био непосредни сведок како су пропале велике фирме, а с њима и цела привреда.

Милан Ливада

НЕМЕРЉИВ ДАР КРАЈИШНИКА СРПСКОЈ КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ

259. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 10. 04. 2018.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НЕМЕРЉИВ ДАР КРАЈИШНИКА СРПСКОЈ КУЛТУРНОЈ БАШТИНИ

Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 259. Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.
  У недељи од 02. до 08. априла 2018. године забележили смо причу о немерљивом дару Крајишника српској културној баштини.
        Руђер Бошковић је први велики Србин светске репутације, по научним и остварењи-ма у другим областима људског стваралаштва. Овај и низ других података о немерљивом дару Крајишника српској културној баштини саопштени су на прeдстављању Зборника радова: Руђер Бошковић - претеча модерне науке. Организатор овог скупа у Архиву Града Новог Сада 04.04.2018. је био Милорад Буха, председник Владе Републике Српске Краји-не у прогонству, који неуморно ради на прикупљању нематеријалне културне баштине Срба на Западу. За тако значајан подухват је ангажовао проф. др Петра Милосављевића високо компетентног за ту област у свесрпском амбијенту.
        Милосављевић је, потом, подсетио да једино Србија у Европи не изучава СРБИСТИКУ. То је наука о нацији и на свим универзитетима у нашем окружењу постоје катедре кроатистике, хунгарологије, албанологије... Зато ми Срби Крајишници не знамо истину о себи, јер наша матица то не омогућава. Зашто само Срби не изучавају сами себе то сам Бог зна?! Изнет је податак да је по попису становништва у Далмацији 1850. године, који је обавила Аустрија, било више од 300 хиљада Срба католика и око 70 хиљада Срба православаца. Хрвата уопште није било. То су подаци Беча.
         На скупу је стајао истакнут табло са 56 имена знаменитих Срба, које је изнедрила Српска Крајина, а први је на списку Руђер Бошковић. Спомињемо само да су ту Никола Тесла, Милутин Миланковић и многи други великани. Била су изложена и репринт издања Летописа Матице српске у Дубровнику, чији су рад, такође обновили ова двојица прегалаца за крајишку ствар. И још један податак. У попису становништва Дубровника крајем 19. века већина се изјаснила да су Срби католици, а мањи број као Срби православне вере.  Хрвата ни овде није било!   
Питамо се коме сметају ови подаци забележени у аналима туђинских власти? Њихово спомињање, што чинимо ми ангажовани на бележењу српске крајишке прошлости,  је под присмотром и оспоравањем српских аутошовиниста и самопорицатеља свега што је српско. Зар не треба да знамо све о себи кроз изучавање србистике, коју нису хтели, а и данас је неће сви српски владари?! Докле тако?!       


   М. Ливада