БЕЗ СУПРОСТАВЉАЊА РАСИСТИЧКОЈ ПРОПАГАНДИ

295. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 22.01.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

БЕЗ СУПРОСТАВЉАЊА РАСИСТИЧКОЈ ПРОПАГАНДИ

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 295.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 14. до 20. јануара 2019. године регистровали смо једно од ретких реаговања званичне Србије на непрекидну антисрпску расистичку пропаганду у Хрватској. Истовремено ова тема кореспондира са рубриком Мисли крајишки у овој Емисији Завичај, па смо јој посветили овај осврт. Шеф српске дипломатије Дачић у оштро интонираном реаговању позвао је хрватску страну да прекине са извртањем истине о геноциду над Србима у логору Јасеновац и да најзад призна тај злочин. Подржао га је колега из Владе Србије, министар војни Вулин.

            Можда таквог српског реаговања не би ни било да Жидовску опћину у Загребу није подржала Јеврејска општина Београд у супростављању историјском ревизионизму у случају логора Јасеновац. Одмах треба додати да су јеврејски апел подржали Центар "Симон Визентал", уз позив да овај гнусни чин морају да осуде све јеврејске заједнице у региону, али и у свету. Ради се о промовисању и рекламирању најновије књиге "Разоткривена јасеновачка лаж",  у којој се поред умањивања броја жртава и негирања да је то био логор смрти за Србе, Јевреје, Роме и антифашисте, ово најсуровије губилиште у Другом светском рату, са несхватљивим цинизмом проглашава малтене у рекреациони центар. Ово поређење указује да Срби никако неће  да се угледају на Јевреје, да се не односе са пијететом према своме тешко страдалом народу, нити намеравају да то чине.

            Уз овај историјски бележимо и један драстичан актуелни испад. "Хрватски тједник" је недавно на насловној страни објавио фотос Милорада Пуповца који у руци држи крвави нож и главу хрватског доктора Ивана Шретера. Расистички пропагандисти не штеде ни лидера Срба у Хрватској и посланика у Хрватском сабору. Пуповац је, према писању београдске Политике, најавио да ће тужити те новине, јер "га доводе у везу с убиством некога, а никоме длаку с главе није скинуо..." Овај високо позиционирани српски функционер изложен је сталним нападима и нема заштиту од безбедносних институција!

            Објективни посматрач и истраживач феномена српско-хрватских односа, може само да се чудом чуди, што нема осмишљеног и стандардног државничког и дипломатског реаговања на сталну антисрпску расистичку пропаганду са хрватске стране. Траје то од краља Александра који је крајишке Србе, Солунске добровољце промовисао у Југословене и њихово учешће у Првом светском рату приписао Хрватској. Уз то је, такође, промовисао братство и јединство и југословенство, а творца расиститке пароле "Србе на врбе", уместо процесуирања произвео у бана једне бановине. Високи српски званичник приликом прошлогодишње посете Хрватској, на јадање несрећне Српкиње да јој у хрватским институцијама говоре "да све Србе треба стрпати у логоре", одговорио "нека говоре" и тиме аминовао тамошњу актуелну пропаганду. Несхватљив пример аутошовинизма и самопорицања од оних који треба да штите дигнитет своје дијаспоре!

            Милан Ливада

           

НЕОСТВАРЕНИ СУСРЕТ

294. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 15.01.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

НЕОСТВАРЕНИ СУСРЕТ

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 294.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 07. до 13. јануара 2019. године десио нам се један неостварени сусрет. Био је петак, 11. јануар, хладан и непријатан зимски дан, са мало снега по плодним бачким пољима. Аутор ове хронике, нешто после шест часова у рано јутро, дочекао је на Железничкој станици у Новом Саду Илију Радичанина. Кренуо је Илија "Србија возом" из његовог Кљајићева по дебелом мраку, нешто после четири сата ујутро, да што раније стигне. Преамбициозно је желео да у једном дану остваримо чак шест посета нашим пријатељима, земљацима, сарадницима у више разних ангажмана, а надасве баштиницима завичајне културе.

            Журно смо утрчали у градски аутобус број 7, како би што пре стигли до мог,  око три километра удаљеног стана на Новом насељу. Док сам ја припремао доручак Илија је телефоном звао Бошка Бућана, песника, нашег Кордунаша, да са њим договори сусрет. Обојица смо оптерећени осећањем да превише тога хоћемо да урадимо у једном дану, а истовремено сумњамо да све то можемо и да постигнемо. Вратили смо се на новосадску железничку станицу, одакле смо се градским аутобусом број 23 одвезли до Будисаве. У том великом бачком селу провели смо три пуна сата у пријатном разговору у дому домаћина Бошка Брзића. То је времешан човек, у деветој деценији живота, али необичне виталности и енциклопедијског знања. Био је професор српског језика, предавао је у више школа,  у тој области је стекао диплому магистра, после чега је био библиотекар на Правном факултету у Новом Саду. Упоредо са том професионалном делатношћу баштинио је завичајну културу војвођанског простора, нарочито Шајкашке. Аутор је бројних списа документаристичког жанра, као и документарних филмова. Са Илијом Радичанином дуго већ сарађује у неговању традиција антифашистичке борбе и добровољчког покрета, на нивоу сарадње Кљајићева и Будисаве. У овом сусрету су договорили да наставе и прошире сарадњу у баштињењу завичајне културе.

            Нешто после 13 часова били смо поново у Новом Саду, где је требао да се деси главни сусрет са нашим земљаком Васом Буњцем. Он је пореклом са Баније. Био је 1942., ратне године полазник Прве партизанске гимназије. У оквиру ондашње планске расподеле кадрова, Васо је негде 1948. године са железнице у Карловцу распоређен на ново радно место на железници у Новом Саду. Као инжењер саобраћаја ту је остао за свагда. Уз посао је био ангажован на баштињењу завичајне културе  и антифашистичке борбе. Написао је обимну књигу Планирани геноцид. Почетком новембра минуле године био је, са супругом, на промоцији књиге Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској..., аутора професора др Светозара Ливаде, у препуној сали издавача Прометеја. Договорили смо се да се што пре видимо поново. Илија га је звао 08. јануара и телефонски су се договорили за ову посету. Кад  смо стигли и позвонили на врата стана Буњац, отворио их је његов унук и саопштио  нам: "Васа је умро!" Погодио нас је тешко тај неостварени сусрет!  

Милан Ливада

БЕЗ ЛЕПИХ КОРДУНАШКИХ ПРИЧА

293. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 08.01.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

БЕЗ ЛЕПИХ КОРДУНАШКИХ ПРИЧА

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 293.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи новогодишњих и божићних празника, од 31. децембра 2018. до 06. јануара 2019. године, направили смо ову белешку да Кордунаши Војвођани, двоструки завичајци по регионалној одредници у свесрпском амбијенту, ни на славским окупљањима у оваквим благданима, немају лепих кордунашких прича. Аутор ове хронике баш у 2019-тој пуни равно пола века битисања у новинарској професији. У дугом временском, свестрано просперитетном раздобљу социјалистичког друштвеног уређења, у новинама и на телевизији су тражили да, у оваквим приликама пласирамо лепе приче. Било их је доста, јер смо били досегли ниво средње развијене европске земље. Међутим, пуне три деценије траје пропадање српског друштва које су, пре свега узроковали унутрашњи грађански ратови. У њима је разбијена заједничка држава, бивша Југославија, у последњој деценији 20. века. Најтрагичнија ратна последица био је брутални прогон Срба Крајишника из Хрватске, међу којима су и Кордунаши. Додатно су Србију разориле: НАТО агресија и, времену и задацима недорасле, губитничке гарнитуре њених вођа. Може ли онда, у таквом амбијенту, да буде лепих прича међу онима који су најгоре прошли  - остали без завичаја?

            Прича коју казујемо десила се у стану домаћина, избеглице, Кордунаша, у Новом Саду на његовој Крсној слави Светога Игњатије Богоносца, 2. јануара. После славског ручка домаћин је повео причу о трагичним збивањима на нашем Кордуну. Побуниле су се жене да им је доста политике и да бар у оваквим приликама причамо нешто лепо. Пошто мушки део гостију није прихватио њихову сугестију, повукле су се у другу собу и затвориле врата. Издвојили смо, из тих сећања домаћина, несхватљиво сурово поступање ондашњих комунистичких власти у одузимању имовине у српским селима на Кордуну, док тога уопште није било код комшија Хрвата. Радило се о тзв. обавезном откупу хране, у "гладним годинама" средином минулог века. Иако је, аутор ове приче, тада имао тек седам осам година, добро је запамтио да су из његове куће однели баш све. Кад се показало да том терору над сељацима нема краја, око 200 домаћина са Кордуна успело је да оде у Загреб, код свемоћног комунистичког владара Бакарића. Њихов предводник му је рекао: "Владо, био си у мојој кући за време рата,  ја сам те хренио, а ја и моја породица и сва околина нема шта да једе". Ту су Кордунаши сазнали да је код имућнијих домаћина требало узимати највише до 25 одсто од жита, са писаном потврдом да је толико одузето.  Сиромашнији су давали мање, а спроводници обавезног откупа су требали да процене коме неће ништа да узму.

            Уместо да раде по тим упутствима српски комунисти, да би се додворили властима, узимали су својим људима, тешко страдалим у геноциду од усташа у Другом светском рату и крајње сиромашним у поратном периоду, све што су имали!? Гле чуда, и после 70 година овде у Србији пензионерима узеше добар део имовине, а запосленима смањише плате. Српске власти, у свим временима, немилице поданицима ударају намете.

           

            Милан Ливада  

           

Срећна Нова година!

Поштовани читаоци,

нека вам је срећна и успешна 2019. година!

На самом почетку године, нудимо на блогу два нова броја Гласа, 44. и 45.
Кликните горе у заглављу на одговарајућу страницу, и то је то.
Пријатно читање!

Редакција Гласа