293. Недељна хроника за Радио
Фрушка гора, за 08.01.2019.
од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај
БЕЗ ЛЕПИХ
КОРДУНАШКИХ ПРИЧА
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је
наша 293.
Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију
Завичај.
У недељи новогодишњих и божићних
празника, од 31. децембра 2018. до 06. јануара 2019. године, направили смо ову
белешку да Кордунаши Војвођани, двоструки завичајци по регионалној одредници у
свесрпском амбијенту, ни на славским окупљањима у оваквим благданима, немају
лепих кордунашких прича. Аутор ове хронике баш у 2019-тој пуни равно пола века
битисања у новинарској професији. У дугом временском, свестрано просперитетном
раздобљу социјалистичког друштвеног уређења, у новинама и на телевизији су
тражили да, у оваквим приликама пласирамо лепе приче. Било их је доста, јер смо
били досегли ниво средње развијене европске земље. Међутим, пуне три деценије
траје пропадање српског друштва које су, пре свега узроковали унутрашњи грађански
ратови. У њима је разбијена заједничка држава, бивша Југославија, у последњој
деценији 20. века. Најтрагичнија ратна последица био је брутални прогон Срба
Крајишника из Хрватске, међу којима су и Кордунаши. Додатно су Србију разориле:
НАТО агресија и, времену и задацима недорасле, губитничке гарнитуре њених вођа.
Може ли онда, у таквом амбијенту, да буде лепих прича међу онима који су
најгоре прошли - остали без завичаја?
Прича коју казујемо десила се у
стану домаћина, избеглице, Кордунаша, у Новом Саду на његовој Крсној слави
Светога Игњатије Богоносца, 2. јануара. После славског ручка домаћин је повео
причу о трагичним збивањима на нашем Кордуну. Побуниле су се жене да им је
доста политике и да бар у оваквим приликама причамо нешто лепо. Пошто мушки део
гостију није прихватио њихову сугестију, повукле су се у другу собу и затвориле
врата. Издвојили смо, из тих сећања домаћина, несхватљиво сурово поступање
ондашњих комунистичких власти у одузимању имовине у српским селима на Кордуну,
док тога уопште није било код комшија Хрвата. Радило се о тзв. обавезном откупу
хране, у "гладним годинама" средином минулог века. Иако је, аутор ове
приче, тада имао тек седам осам година, добро је запамтио да су из његове куће
однели баш све. Кад се показало да том терору над сељацима нема краја, око 200
домаћина са Кордуна успело је да оде у Загреб, код свемоћног комунистичког
владара Бакарића. Њихов предводник му је рекао: "Владо, био си у мојој
кући за време рата, ја сам те хренио, а
ја и моја породица и сва околина нема шта да једе". Ту су Кордунаши
сазнали да је код имућнијих домаћина требало узимати највише до 25 одсто од
жита, са писаном потврдом да је толико одузето.
Сиромашнији су давали мање, а спроводници обавезног откупа су требали да
процене коме неће ништа да узму.
Уместо да раде по тим упутствима
српски комунисти, да би се додворили властима, узимали су својим људима, тешко
страдалим у геноциду од усташа у Другом светском рату и крајње сиромашним у
поратном периоду, све што су имали!? Гле чуда, и после 70 година овде у Србији
пензионерима узеше добар део имовине, а запосленима смањише плате. Српске
власти, у свим временима, немилице поданицима ударају намете.
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар