294. Недељна хроника за Радио
Фрушка гора, за 15.01.2019.
од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај
НЕОСТВАРЕНИ
СУСРЕТ
Желимо добро вече поштованим
слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је
наша 294.
Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију
Завичај.
У недељи од 07. до 13. јануара 2019.
године десио нам се један неостварени сусрет. Био је петак, 11. јануар, хладан
и непријатан зимски дан, са мало снега по плодним бачким пољима. Аутор ове
хронике, нешто после шест часова у рано јутро, дочекао је на Железничкој
станици у Новом Саду Илију Радичанина. Кренуо је Илија "Србија возом"
из његовог Кљајићева по дебелом мраку, нешто после четири сата ујутро, да што
раније стигне. Преамбициозно је желео да у једном дану остваримо чак шест посета
нашим пријатељима, земљацима, сарадницима у више разних ангажмана, а надасве
баштиницима завичајне културе.
Журно смо утрчали у градски аутобус
број 7, како би што пре стигли до мог,
око три километра удаљеног стана на Новом насељу. Док сам ја припремао
доручак Илија је телефоном звао Бошка Бућана, песника, нашег Кордунаша, да са
њим договори сусрет. Обојица смо оптерећени осећањем да превише тога хоћемо да
урадимо у једном дану, а истовремено сумњамо да све то можемо и да постигнемо.
Вратили смо се на новосадску железничку станицу, одакле смо се градским
аутобусом број 23 одвезли до Будисаве. У том великом бачком селу провели смо
три пуна сата у пријатном разговору у дому домаћина Бошка Брзића. То је
времешан човек, у деветој деценији живота, али необичне виталности и
енциклопедијског знања. Био је професор српског језика, предавао је у више
школа, у тој области је стекао диплому
магистра, после чега је био библиотекар на Правном факултету у Новом Саду.
Упоредо са том професионалном делатношћу баштинио је завичајну културу
војвођанског простора, нарочито Шајкашке. Аутор је бројних списа
документаристичког жанра, као и документарних филмова. Са Илијом Радичанином
дуго већ сарађује у неговању традиција антифашистичке борбе и добровољчког
покрета, на нивоу сарадње Кљајићева и Будисаве. У овом сусрету су договорили да
наставе и прошире сарадњу у баштињењу завичајне културе.
Нешто после 13 часова били смо
поново у Новом Саду, где је требао да се деси главни сусрет са нашим земљаком
Васом Буњцем. Он је пореклом са Баније. Био је 1942., ратне године полазник
Прве партизанске гимназије. У оквиру ондашње планске расподеле кадрова, Васо је
негде 1948. године са железнице у Карловцу распоређен на ново радно место на
железници у Новом Саду. Као инжењер саобраћаја ту је остао за свагда. Уз посао
је био ангажован на баштињењу завичајне културе
и антифашистичке борбе. Написао је обимну књигу Планирани геноцид. Почетком новембра минуле године био је, са
супругом, на промоцији књиге Биолошки слом
и нестајање Срба у Хрватској..., аутора професора др Светозара Ливаде, у
препуној сали издавача Прометеја. Договорили
смо се да се што пре видимо поново. Илија га је звао 08. јануара и телефонски
су се договорили за ову посету. Кад смо
стигли и позвонили на врата стана Буњац, отворио
их је његов унук и саопштио нам:
"Васа је умро!" Погодио нас је тешко тај неостварени сусрет!
Милан Ливада
Нема коментара:
Постави коментар