Нови, 46. број Гласа

Нови, 46. број "Гласа Крајине у Војводини", за раздобље јануар, фебруар 2019., постављен је на блогу, како би био доступан што ширем кругу читалаца.
Одаберите горе страницу "46. број" и видјећете скениране странице "Гласа".

Хвала што нас пратите,
пријатно читање!

Редакција

ВРЕДНА ЗАХВАЛНОСТ ДАЛМАТИНАЦА ДОСИТЕЈУ ОБРАДОВИЋУ

302. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 19.03.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ВРЕДНА ЗАХВАЛНОСТ ДАЛМАТИНАЦА ДОСИТЕЈУ ОБРАДОВИЋУ

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 302.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 11. до 17. марта 2019. године забележили смо једно вредно сећање прогнаних Далматинаца у Војводини на боравак и просветитељску мисију Доситеја Обрадовића у Српском Плавну, пре 250 година. Оваквим исказивањем захвалности претечи модерне српске културе српски крајишки интелектуалци су, бар у овом случају, превазишли српску варварску заборавност према својим великанима у прошлости.

            Ради се о изложби фотографија названој "Доситеј и српско Плавно 1769 - 2019.", отвореној 16. марта у Архиву Војводине у Новом Саду. Организатори су крајишка удружења: новосадски Отаџбински покрет и Завичајно удружење "Далмација" из Суботице. Аутор изложбе је мр Милорад С. Кураица, који предано и дуго истражује све значајно из живота, путешествија и стваралаштва великог српског просветитеља - од родног Чакова у Румунији до првог министра просвете Карађорђеве Србије. На 126 фотоса великог формата, које је углавном сам снимио, аутор је са академском прецизношћу сликом и текстом представио најбитније фрагменте из Доситејеве просветитељске мисије. После Новог Сада изложбу ће видети у више војвођанских градова, у Београду и, најзад, на јесен у Плавну. Нису рекли како ће тамо стићи и моћи да остваре тај наум, кад у данашњој Хрватској ништа српско не може да прође.

            Ношен завичајном носталгијом аутор Кураица, у овом културно-историјском ангажману, на достојан начин чува успомену на велики догађај у његовом родном Плавну, који се десио пре два и по века. Ево како је сам Доситеј забележио тај догађај: "Кад сам се вратио из Азије мале и Греције дођем у Далмацију за учити где децу. Изаберем неко планинско, около предивни и широки долина, сасвим пристојно место зовемо Плавно. Ту се остановим и скупим доста дечице..." Заиста се ради о догађају вансеријског значаја. То је средина друге половине 18. века, предвечерје Француске револуције, која је означила стварање модерних европских држава, нација и њихових култура. Карађорђева Србија је била четврта-пета у тој мисији, а Доситеј је путујући Европом сакупио потребна искуства да створи модерну српску културу. Такав човек је дошао у Плавно да описмени децу. Да се то оствари највише је допринео род Кураица. Данас се њихов потомак са поштовањем и захвалноћу сећа великог Доситеја и почетака просвећивања српског крајишког народа.

            Да подсетимо да је Милорад Кураица прошле јесени у Суботици и Новом Саду поставио изложбу о Сави Мркаљу, који је био први модерни реформатор српске ћирилице.  Тако су, руку под руку, Доситеј и Мркаљ, били прононсери модерне српске књижевости, највеће вредности српског рода. Кураица се овим сећањем одужио обојици великана. Честитамо му на том ангажману и нека нас обрадује још неким таквим подухватом.

            Милан Ливада  

КАКО КРАЈИШНИКУ ПРИБЛИЖИТИ КЊИГУ

301. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.03.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

КАКО КРАЈИШНИКУ ПРИБЛИЖИТИ КЊИГУ

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 301.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

                У недељи од 04. до 10. марта 2019. године забележили смо утиске са Новосадског Сајма књига, одржаног од 05. до 11. марта. Велика је ствар што је на овој значајној светковини књиге, међу познатим издавачима из Србије и иностранства, био и штанд удружења грађана Крајишки привредник. Занимљив је његов назив и слоган под којим стално наступа. Штанд је именован као Крајишки културно-историјски центар (ККИЦ), а слоган је: "Ко ће нас уздићи ако сами себе напустимо!" То је једино крајишко име, којим се чува успомена на наш исконски завичај - Српску Крајину, из које смо брутално прогнани у грађанском рату у Хрватској, у првој половини последње деценије минулог века.

            На овогодишњој сајамској презентацији било је изложено преко 250 књига различитих наслова, доминантно са крајишком тематиком. Крајишки привредник је наступао заједно са удружењима: Српско-руско-белоруско-пријатељство и Патриотски фронт. Показало се то као прави потез. Тако су на бини "Свесловенски дани културе" 06. марта одржане две успешне и добро посећене промоције. Проф. Миодраг Којић, у име Удружења за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" је, на трибини "Ћирилица - писмо православних Словена" сјајно представио како су бројни они  Срби и српске институције, који ометају у пракси доследну употребу ћирилице како је то Уставом прописано,  и како бранитељи ћирилице имају проблема у заштити српског писма. После беседе о ћирилици др Милан Мицић је на истој трибини елеквентно и научнички уверљиво представио  основне поруке из његове књиге Американци - српски добровољци из САД (1914-1918). Заслугом овог врсног историчара и књижевника и активизмом Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Срби су се колико толико одужили нашим земљацима, који су оставили амерички сан и дошли у Први светски рат да помогну Србији, а она их је потпуно заборавила.

            Најуспешнија је била промоција књиге Деца у логорима НДХ, ауторице Данице-Каће Чоловић, на централној бини, последње вечери Сајма књига, у недељу 10. марта. Иако има 86 година, витална Црногорка,  ауторица Чоловић је учествовала на овом скупу од око 50 присутних, који су је топло поздравили честим и дугим аплаузима. Рекла је да је оплакала свако дете по неколико пута, пишући о логорима за децу, који су постојали само у нацистичкој Хрватској.

            Све у свему ова презентација, рећи ћемо крајишке књиге на Сајму књига у Београду и Новом Саду, траје и опстаје захваљујући неуморном ангажману оснивача Крајишког привредника Мирка Радаковића. Подржава га респектабилан број Крајишника који знају књига највреднији споменик културе једног народа, као и сваког његовог дела. Најтеже му је, вајка се Радаковић, кад његови Крајишници гласно вичу: ".еба ја тебе и твоје књиге!" Отуда она упитаност из наслова: Како Крајишнику приближити књигу!

            Милан Ливада

ТРИ СТОТИНЕ НЕДЕЉНИХ ХРОНИКА ЗА НЕЗАБОРАВ НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА СРБА КРАЈИШНИКА

300. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 05.03.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ТРИ СТОТИНЕ НЕДЕЉНИХ ХРОНИКА

ЗА НЕЗАБОРАВ  НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА СРБА КРАЈИШНИКА

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 300.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 25. фебруара до 03. марта 2019. године обележавамо велики јубилеј за овај наш медијски ангажман. Исписали смо три стотине Недељних хроника, које се сваког уторка премијерно емитују, као прилог, у Емисији Завичај, која ће за пет недеља обележити 700. емитовање. Ова Недељна хроника коју вечерас слушате на таласима Радија Фрушка гора је јубиларна - 300. по реду. Вероватно ће некима деловати претенциозно што смо овај јубиларни прилог насловили: Три стотине Недељних хроника за незаборав националних интереса Срба Крајишника. Свесни смо ми наших домета у форми деловања удружења грађана као завичајне групе Крајина Војводина. Међутим, наша српска национална припадност и свест, због које нас прогоне светски моћници, налаже нам да баштинимо историјско памћење на крајишку голготу. Медијски бележимо и чувамо сећање на постојање Војне Крајине, настале пре пет векова, и на слом Републике Српске Крајине, средином последње деценије 20. века. Истрајавамо у тој намери, још увек на почетку 21. века, скоро целу деценију и задовољни смо бројношћу групе људи, претежно крајишке провенијенције, која нас подржава.

            Уз ово подсећање на наше трајање у баштињењу српског крајишког памћења, као главну велику тему смо одабрали 27. годишњицу Устава Републике Српске, о којој се у медијима пуно причало. У интервјуу РТС-у, у емисији Упитник 26. фебруара, председник трочланог Председништва Босне и Херцеговине на новинарско питање: "Ко сте Ви господине Додик?" је као поенту нагласио: "...Ја сам Милорад Додик... Борим се доследно за српске националне интересе." Чујемо то често од овог политичара и то је за похвалу, јер олигарси у матици напросто избегавају да јасно кажу шта су српски национални и државни интереси. Они тиме повлађују српским непријатељима, посебно онима из тзв. међународне заједнице, који су варварски разарали Југославију и извели НАТО агресију на Србију. А тамо где Додик столује није лако бранити српске националне интересе. Јер, бошњачка страна разорно и упорно руши Републику Српску, иако је она по Дејтонском споразуму равноправан ентитет са БиХ. Високи представник ЕУ, за месечну плату од 24.000 евра, ради на укидању РС. Уз њега Уставни суд, којег уопште нема по Дејтонском споразуму, има три странца, који уз два бошњачка члана увек односе превагу на штету РС. Тај суд хоће да укине име Република Српска. Међутим, у РС су сви сагласни да у случају таквог покушаја они спроведу референдум и изађу из БиХ. Траје борба непрестана и одлучност да се одбране српски национални интереси. Нека им је Бог у помоћи!

            Не можемо, а да и овом приликом са резигнацијом не поменемо, да у грађанским ратовима у разбијању Југославије и стварању нових државица, Република Српска Крајина није била у фокусу заштитника српског националног интереса. Нису јој помогле ни Србија ни Република Српска!

            Милан Ливада  

ЈУБИЛЕЈ - Емитована 300. "Недељна хроника"

У уторак, 05. марта 2019. у 695. издању емисије "Завичај", емитовано је јубиларно, 300. издање рубрике "Недељна хроника", коју припрема већ шест година Милан Ливада из Новог Сада.

Поводом тог великог и значајног јубилеја, аутор "Завичаја", у знак захвалности и поштовања, награђује Милана наградом, КРАЈИШКО ДРВЕНО ПЕРО.

Награда
КРАЈИШКО ДРВЕНО ПЕРО
Недостаје још плочица са именом награде и награђеног.

Награда ће добитнику бити уручена за нешто више од мјесец дана, када ће емисија "Завичај" уприличити свечаност за пријатеље, поводом 700. издања ове емисије.

Овдје можете преслушати 300. издање "Недељне хронике" и чути како је гласила најава јубиларног издања.

https://www.youtube.com/watch?v=aEBvgXVNSsk

Сава Смољановић

РАСПРИЧАНОСТ ЗА СЛУЂИВАЊЕ НАРОДА

299. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 26.02.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

РАСПРИЧАНОСТ ЗА СЛУЂИВАЊЕ НАРОДА

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 299.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У двонедељном раздобљу од 11. до 24. фебруара 2019. године забележили смо распричаност за слуђивање народа на свим нивоима наше бедне свакодневице и живота у њој. Пошто је аутора ове хронике, и поред уредне вакцинације против грипа још у октобру минуле године, средином фебруара задесила нека тешка посебна врста грипа, лечећи се и гледајући телевизију потврдио је знања из новинарске праксе, како држава слуђује свој народ путем одвратне пропаганде.

            Кренимо најпре од здравства и актуелне епидемије грипа. Знамо да је држава уништила домаћу производњу квалитетних вакцина и определила се за увоз. Заглушујућом пропагандом, преко контролисаних медија, из државног здравства се шаљу поруке како се тобоже успешно контролише епидемија грипа и како се треба вакцинисати. У тој халабуци, мало ко је у једним објективним новинама прочитао изјаву најеминентнијег стручњака за грип, да увозне вакцине које наше здравство користи гарантују само 30 до 40 одсто заштите. А за пензионерску популацију, којој припада и овај аутор, за старије од 60 година, та корисност вакцинисања се смањује на 60 одсто! Дакле, готово је безвредно вакцинисање за старе. Уз то нисам приметио да је ико из званичних структура рекао, да су нам емигранти из муслиманских земаља, донели вирусе на које нисмо отпорни, што су такође забележиле једне новине.

            Ова ситуација са грипом белодано је показала да је српско здравство у великом проблему. Највећи одласци у иностранство су управо из здравства. Спомиње се више од три стотине лекара и још више медицинских сестара - да су отишли преко границе. Протресло је то и државни врх који је формирао неко тело за заустављање одлазака. Признаје се и са највишег државног места да је преко 650.000 радно способних људи, претежно врхунских стручњака отишло "трбухом за крухом". Нема још ниједног конкретног предлога шта учинити?! А кад се у тако нешто крене онда то испадне апсурдно! То показује случај са породиљама. Громогласно је држава најављивала стимулисање рађања, јер нација изумире и смањује се сваке године за више од три стотине хиљада душа. Кад су државни службеници извели све рачунице испало је да би само неке категорије породиља могле да добију само хиљаду динара месечно?! Није за веровати, али ми пензионери знамо да наша држава, која нам је четири године одузимала од пензија, није она која ће да даје својим поданицима, него ће им отимати где год може!

            Задржаћемо се овај пут само на овој сфери која за све нас "живот значи", а пуна је невероватних апсурда. За оне који слушају само државну пропаганду и у њу слепо верују свакодневица је малтене ружичаста. Животарење у таквом амбијенту српског друштва најтеже је нашим крајишким избеглицама. Нека им је Бог на помоћи!

            Милан Ливада  

ПОНОВО О СТРАДАЊУ У СРЕБРЕНИЧКОЈ РЕГИЈИ

298. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 12.02.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

ПОНОВО О СТРАДАЊУ У СРЕБРЕНИЧКОЈ РЕГИЈИ

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 298.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 04. до 10. фебруара 2019. године забележили смо значајну одлуку Републике Српске о утврђивању пуне истине о страдању Срба којима су светске силе које су разарале Југославију, цинично натовариле геноцид, а они су најстрадалнији народ.

                  Десило се, дакле, нешто неочекивано у сфери односа српских владара према страдању свога народа. Повучен је први потез из најаве  Милорада Додика да ће поново бити испитано страдање у сребреничком крају. Формирана је Међународна комисију за истраживање страдања Срба у Сарајеву и страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године.

        Значајно је да ће на челу комисије за Сребреницу бити Гидеон Грајф, израелски историчар и светски признати експерт за истраживање холокауста на примеру Аушвица. Тиме би могло да се дође до пуне истине, да су у том грађанском рату највише страдали Срби, а западне државе које су разарале бившу Југославију, цинично Србима натоварили геноцид. Још је горе што су покушале да у Уједињеним нацијама цео српски народ про-гласе за геноцидан, што је спречила Русија. Притисци на Србе и даље трају.

            У осврту на ову сатанизацију Срба и сву пропаганду да се они прикажу као геноцидан народ, најчудније је то да је извештај те злонамерне комисије прихватила и Скупштина Републике Српске. Разуме се да је то учинила под великим и бескрупулозним притисцима агресорских сила. Актуелна Скупштина РС је поништила ту одлуку и кренула у ново истраживање. Прикупљено је доста уверљивих докумената и сведока да је ситуација била много другачија, од лажи и клевета на основу којих је направљен осуђујући извештај. Већ се оглашавају стране амбасаде и оспоравају ову иницијативу Републике Српске. Траже да она прихвати њихов диктат и по њима, на њиховом Хашком трибуналу, доказани почињени геноцид. Ти притисци и пропаганда ће потрајати, али је најважније да Република Српска истраје у праведној намери да оповргне лажне оптужбе и докаже пуну истину.

            Ми из Републике Српске Крајине поздрављамо ове потезе Републике Српске да побије лажне оптужбе и ослободи свој народ лажних дисквалификација. Питамо се да ли је било шта слично могуће учинити и за нашу Крајину, која је најгоре прошла. Мада знамо да од тога неће бити ништа, а како да и буде кад из Србије, и са највиших званичних места, говоре да је адреса за решавање наших проблема на адресама званичне Хрватске! Заиста је чудно да се у државном дискурсу пребацује одговорност на хрватскустрану! Зар ће они који су нас, у великој мери побили и на крају протерали, решавати наше проблеме?! И поред свега тога, што наша питања нико не уважава, људски је надати се и стално понављати наше крајишко питање. 

 Милан Ливада   

           

НИЈЕ САМО КРАЈИНА СКРАЈНУТА ИСТО ЈЕ И СА БАНАТОМ?!

297. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 05.02.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НИЈЕ САМО КРАЈИНА СКРАЈНУТА ИСТО ЈЕ И СА  БАНАТОМ?!

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 297.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 28. јануара до 03. фебруара 2019. године забележили смо како није само Крајина скрајнута исто је и са Банатом. О чему се ради?

            Времешни Крајишници, колико толико обавештени о историјском памћењу у Срба, добро знају да је Српска Крајина одувек била занемарена од своје матице, у којој је по природи ствари гледала свога заштитника. Није лако разумети, нити објаснити тај осећај, а поготово разлоге зашто је то тако?! Вековима смо живели у ропству: матица у турском, а ми у аустријском царству. Сурово су и једни и други окупатори спречавали и крвавим репресалијама гушили сваку нашу идеју о националном ослобођењу и уједињењу. У две заједничке државе, у последњих сто година, нисмо имали среће. Обе су се распале у ратовима катастрофалним за Србе. Пуне три деценије трају: припреме, сам ток трећег, грађанског рата и санација његових последица. У том рату смо најгоре прошли ми Срби Крајишници. Носимо болан осећај и уверење да се наша матица није матерински односила ни према Републици Српској Крајини, ни према нашим избеглицама после прогона.

            Знали смо да има неправде и према другим деловима српске нације и државе, а потврду за то смо добили на примеру Баната. Тај велики простор плодне панонске равнице био је некада давно део Војне границе на истоку, као и наша Крајина на западу. Недовољна заступљеност Баната у свеколиком српском памћењу уверљиво је представљења, кроз књиге и казивање др Милана Мицића, у Историјском архиву Града Новог Сада, последњег дана јануара. Била је промоција његове две књиге под једним насловом: Историја банатских Срба - 1/ Банатско дуго орање - кратки историјски есеји  и 2/ Ђура Јакшић - једна епоха. Мицић се као стваралац појављује у двострукој улози - истовремено је историчар и књижевник. Рођен је у Банату, али су његови дошли са Баније, па је и то порекло битно за крајишку ствар.

                Волуминозно Мицићево стваралаштво, кад гледамо из угла Банаћана и Крајишника, попуњава празнину у интерпретацији историјских догађаја и књижевне делатности са банатског простора у свесрпском амбијенту. Баш из сфере историје и литературе Банат је српском националном корпусу и српској култури подарио великане из првог ешелона стваралаца. Зар Доситеја Обрадовића не можемо сматрати претечом модерне српске културе. Ту је велики Милош Црњански, Ђура Јакшић, Младен Марков и многи други. А из сфере историје два водећа академика Василије Крестић и Чедомир Попов су Банаћани. Колико је  одавде великих сликара? Споменућемо само Пају Јовановића и Уроша Предића...

                Устанак банатских Срба против Турака 1594. године, указао је Мицић, био је први српски оружани отпор Османлијама, кад су били на врхунцу моћи, а уопше се не изучава у школама и на факултетима. Исти игнорантски однос државног и националног врха Србије је према добровољачком покрету, чију стогодишњицу обележавамо. Баш из Баната, од почетка до краја Првог светског рата, у редовима Српске војске учествовао је респектабилан број добровољаца. Баш те заборављене добровољце и њихов допринос српској победи најпотпуније је обрадио др Милан Мицић. Написао је, и још пише, више књига о тој добровољачкој тематици. Желимо му да истраје у томе.

                Милан Ливада

СЕЋАЊЕ НА СРПСКЕ ЖРТВЕ ПОД НАЗИВОМ ЗЛОЧИНА

296. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 29.01.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

СЕЋАЊЕ НА СРПСКЕ  ЖРТВЕ ПОД НАЗИВОМ ЗЛОЧИНА

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 296.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 21. до 27. јануара 2019. године забележили смо како у Србији стално праве несхватљиве грешке у култури сећања на српске жртве разних агресора и окупатора. Простор на којем се то понавља из године у годину је Шајкашка, југоисточни део Бачке, са центром у Новом Саду. У знак сећања на брутално побијене невине Србе, Јевреје и Роме у Другом светском рату, сваког јануара уназад тридесет година одржавају се комеморације широм Шајкашке. У медијима и свакодневном говору, у првом месецу у години, доминира реч рација. Такав је, наиме, био назив злочиначке полицијско-војне акције мађарских окупационих снага хладног јануара 1942. ратне године.

            Овогодишњег јануара је било 77 година од тог стравичног злочина. На централној комеморацији у Новом Саду, одржаној 23. јануара тачно у подне, на великој табли је писало "77 година од Новосадске рације." То је била табла Града Новог Сада, дакле пред-ставника државног обележавања. Намеће се мучно осећање, посебно за нас који имамо страдале, да се обележава злочин, јер је он под тим називом почињен, а не да је то спомен на невине жртве!? То је грешка државних пропагандиста, који истини за вољу немају на кога да се угледају, јер у култури сећања готово да и не постоји ваљана баштина. Чак и медији пишу, говоре и приказују на телевизији да се ради о обележавању рације. Комунистичке власти ово нису ни обележавале. А кад су то чиниле, радиле су наопако, па су у Хрватској, њени званичници цинично говорили да не знају да и један други народ игра и пева на гробовима својих погинулих, као што то раде Срби на стратиштима својих побијених од усташа.

            Новосадски градоначелник, у својству домаћина на споменутој комеморацији, говорио је апстрактно о злочинима фашизма. Није рекао конкретно да су у његовом граду, мађарски окупаторски полицајци и војници 23. јануара 1942. године, на снегу и температури преко минус 30 Целзијуса, на најсвирепији начин побили на хиљаде Срба, Јевреја и Рома. Улице су биле пуне лешева. У колонама су на силу одводили несрећне људе, жене и децу на замрзнути Дунав, пробијали лед и мученике бацали у воду. Ни до дан данас није утврђен тачан број страдалих, ни у Новом Саду, нити у целој Шајкашкој. Говори се о четири, па чак и о десет хиљада мученички ликвидираних. На српску срамоту у Будимпешти постоји табла на којој пише да је у рацији од мађарских снага страдало око четири хиљаде грађана у Шајкашкој.

            Никако да се угледамо на Јевреје. Заједнички су представници њихових институција били на комеморацији у Новом Саду. Сваки детаљ њиховог наступа био је у знаку врхунски изграђене културе сећања на холокауст.

            Милан Ливада