НИЈЕ САМО КРАЈИНА СКРАЈНУТА ИСТО ЈЕ И СА БАНАТОМ?!

297. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 05.02.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

НИЈЕ САМО КРАЈИНА СКРАЈНУТА ИСТО ЈЕ И СА  БАНАТОМ?!

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 297.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 28. јануара до 03. фебруара 2019. године забележили смо како није само Крајина скрајнута исто је и са Банатом. О чему се ради?

            Времешни Крајишници, колико толико обавештени о историјском памћењу у Срба, добро знају да је Српска Крајина одувек била занемарена од своје матице, у којој је по природи ствари гледала свога заштитника. Није лако разумети, нити објаснити тај осећај, а поготово разлоге зашто је то тако?! Вековима смо живели у ропству: матица у турском, а ми у аустријском царству. Сурово су и једни и други окупатори спречавали и крвавим репресалијама гушили сваку нашу идеју о националном ослобођењу и уједињењу. У две заједничке државе, у последњих сто година, нисмо имали среће. Обе су се распале у ратовима катастрофалним за Србе. Пуне три деценије трају: припреме, сам ток трећег, грађанског рата и санација његових последица. У том рату смо најгоре прошли ми Срби Крајишници. Носимо болан осећај и уверење да се наша матица није матерински односила ни према Републици Српској Крајини, ни према нашим избеглицама после прогона.

            Знали смо да има неправде и према другим деловима српске нације и државе, а потврду за то смо добили на примеру Баната. Тај велики простор плодне панонске равнице био је некада давно део Војне границе на истоку, као и наша Крајина на западу. Недовољна заступљеност Баната у свеколиком српском памћењу уверљиво је представљења, кроз књиге и казивање др Милана Мицића, у Историјском архиву Града Новог Сада, последњег дана јануара. Била је промоција његове две књиге под једним насловом: Историја банатских Срба - 1/ Банатско дуго орање - кратки историјски есеји  и 2/ Ђура Јакшић - једна епоха. Мицић се као стваралац појављује у двострукој улози - истовремено је историчар и књижевник. Рођен је у Банату, али су његови дошли са Баније, па је и то порекло битно за крајишку ствар.

                Волуминозно Мицићево стваралаштво, кад гледамо из угла Банаћана и Крајишника, попуњава празнину у интерпретацији историјских догађаја и књижевне делатности са банатског простора у свесрпском амбијенту. Баш из сфере историје и литературе Банат је српском националном корпусу и српској култури подарио великане из првог ешелона стваралаца. Зар Доситеја Обрадовића не можемо сматрати претечом модерне српске културе. Ту је велики Милош Црњански, Ђура Јакшић, Младен Марков и многи други. А из сфере историје два водећа академика Василије Крестић и Чедомир Попов су Банаћани. Колико је  одавде великих сликара? Споменућемо само Пају Јовановића и Уроша Предића...

                Устанак банатских Срба против Турака 1594. године, указао је Мицић, био је први српски оружани отпор Османлијама, кад су били на врхунцу моћи, а уопше се не изучава у школама и на факултетима. Исти игнорантски однос државног и националног врха Србије је према добровољачком покрету, чију стогодишњицу обележавамо. Баш из Баната, од почетка до краја Првог светског рата, у редовима Српске војске учествовао је респектабилан број добровољаца. Баш те заборављене добровољце и њихов допринос српској победи најпотпуније је обрадио др Милан Мицић. Написао је, и још пише, више књига о тој добровољачкој тематици. Желимо му да истраје у томе.

                Милан Ливада