СЕЋАЊЕ НА СРПСКЕ ЖРТВЕ ПОД НАЗИВОМ ЗЛОЧИНА

296. Недељна хроника  за Радио Фрушка гора, за 29.01.2019.

од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај

           

СЕЋАЊЕ НА СРПСКЕ  ЖРТВЕ ПОД НАЗИВОМ ЗЛОЧИНА

            Желимо добро вече поштованим слушаоцима Радија Фрушка гора. Ово је наша 296.

Недељна хроника од Гласа Крајине у Војводини за Емисију Завичај.

            У недељи од 21. до 27. јануара 2019. године забележили смо како у Србији стално праве несхватљиве грешке у култури сећања на српске жртве разних агресора и окупатора. Простор на којем се то понавља из године у годину је Шајкашка, југоисточни део Бачке, са центром у Новом Саду. У знак сећања на брутално побијене невине Србе, Јевреје и Роме у Другом светском рату, сваког јануара уназад тридесет година одржавају се комеморације широм Шајкашке. У медијима и свакодневном говору, у првом месецу у години, доминира реч рација. Такав је, наиме, био назив злочиначке полицијско-војне акције мађарских окупационих снага хладног јануара 1942. ратне године.

            Овогодишњег јануара је било 77 година од тог стравичног злочина. На централној комеморацији у Новом Саду, одржаној 23. јануара тачно у подне, на великој табли је писало "77 година од Новосадске рације." То је била табла Града Новог Сада, дакле пред-ставника државног обележавања. Намеће се мучно осећање, посебно за нас који имамо страдале, да се обележава злочин, јер је он под тим називом почињен, а не да је то спомен на невине жртве!? То је грешка државних пропагандиста, који истини за вољу немају на кога да се угледају, јер у култури сећања готово да и не постоји ваљана баштина. Чак и медији пишу, говоре и приказују на телевизији да се ради о обележавању рације. Комунистичке власти ово нису ни обележавале. А кад су то чиниле, радиле су наопако, па су у Хрватској, њени званичници цинично говорили да не знају да и један други народ игра и пева на гробовима својих погинулих, као што то раде Срби на стратиштима својих побијених од усташа.

            Новосадски градоначелник, у својству домаћина на споменутој комеморацији, говорио је апстрактно о злочинима фашизма. Није рекао конкретно да су у његовом граду, мађарски окупаторски полицајци и војници 23. јануара 1942. године, на снегу и температури преко минус 30 Целзијуса, на најсвирепији начин побили на хиљаде Срба, Јевреја и Рома. Улице су биле пуне лешева. У колонама су на силу одводили несрећне људе, жене и децу на замрзнути Дунав, пробијали лед и мученике бацали у воду. Ни до дан данас није утврђен тачан број страдалих, ни у Новом Саду, нити у целој Шајкашкој. Говори се о четири, па чак и о десет хиљада мученички ликвидираних. На српску срамоту у Будимпешти постоји табла на којој пише да је у рацији од мађарских снага страдало око четири хиљаде грађана у Шајкашкој.

            Никако да се угледамо на Јевреје. Заједнички су представници њихових институција били на комеморацији у Новом Саду. Сваки детаљ њиховог наступа био је у знаку врхунски изграђене културе сећања на холокауст.

            Милан Ливада